Марија Матић

 

 

 

На том мосту Ивана је једног дана срела Николу и они су се заволели.Па су се после тога родили Сања и Миша,јер тај мост младе љубављу спаја.

Преко тог моста свакога дана пролазили су:радници,аутомобили и ђаци …Варварински мост не спаја само Ћићевац са Варварином,он ствара и нова познанства.
Преко тог моста прелазила сам и ја.Када сам ишла на Језерце и на базене.И враћала се преко њега поцрнела са својим вршњацима јер Варварински мост ствара и нова другарства.
Данас се чуо јак звук,експлозија па још једна … Оооо … Боже да ли сам будна или сањам?Нестаде моста … Срушише га Нато нацисти …
Јаук,кукњава,мртви људи и рањени,звук авиона,звук нато бомби и санитета.Морава црвена од људске крви.Погодише и Цркву Богородицу,Бог их убио.Земља остаде скамењена.
Мост пријатељства,мост међу мостовима,мост који време кроз векове носи,срушише Нато нацисти.
Клинтоне клетво,проклетниче стани!Не мој да гађаш мостове више.Не мој да убијаш мртве људе на Варваринском мосту.
Варварински мост ниси порушио … Ено га … Стоји поносит више него икада,све до твог срамног пораза,један од твојих кукавичких циљева и још једна како ти кажеш грешка.
Ниси разумео Били … Мостови нису ни циљеви ни грешке.
Мостови спајају градове и људе,јаче од јачине твојих нато бомби!

01.06.1999.