Срђан Марјановић

Некада је све било као на длану, мени лако и једноставно. Дођем, а ћале и кева све спремили. Окупимо се, смејемо, причамо и препричавамо догодовштине. Ћале је обожавао јагњетину из Беле Паланке. Кева спрема, меси милипроте, који умиришу читав стан. Добро познат укус, ништа лепше од њих уз млеко. Ове године неће бити ни кевине чувене салате са јајима и павлаком. Прошли су ти дани.

Сад на нету тражим како офарбати јаја луковином. Сакупљам је од јуна прошле године. Испашће ваљда добра. Зваћу клинце да питам шта још желе. Окупићемо се… И опет се све врти око клопе. Унапред размишљам шта све треба обезбедити, да ли сам дошао у озбиљне године или сам постао озбиљнији?

Није све у клопи. Успомене су то. Ето, први Ускрс без кеве…