<\/p>\n\n\n\n
MARAME<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n SLAVSKI KOLA\u010c, KNEDLA U GRLU I PE\u0160KIR<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n CENTAR JE TAMO GDE JE SRCE<\/strong><\/p>\n\n\n\n Podmi\u0107ivanja. Da ne ka\u017eu da nam je krivo na ne\u010diji uspeh. Da se branimo da je bilo bolje u na\u0161e vreme. Koje na\u0161e vreme. Ovo je na\u0161e vreme i mi u njemu. Sa save\u0161\u0107u i odgovorno\u0161\u0107u. <\/p>\n\n\n\n NEKI TRENUCI ili DOZIVANJE PAMETI<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n IZ DNEVNIKA, 95, 96. godine Na TV-u su malopre prikazali sahranu mladog milicionera koji je ubijen pre dva dana u \u0160timlju, kao prva \u017ertva novih nemira. Da li sam dobro \u010dula? „Novih nemira“, bolje da ka\u017eu „trenutnih“! Danas sam bezbri\u017eno \u0161etala me\u0111u Albancima, i ovim „na\u0161im“ i onim sa druge strane. \u010cinilo se da ih ni\u0161ta ne interesuje, osim da prodaju ono \u0161to su doneli. Bilo kome. Onome ko ima marke. <\/p>\n\n\n\n „VREMENA SU BILA KAKO ZA KOGA“ (1) – <\/p>\n\n\n\n PE\u017dO (PEUGEOT)<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n CRVENA RU\u017dA I \u017dUTI TAKSI <\/p>\n\n\n\n \u010cOVEK KOJI SE RASRDIO ili „MOLITE SE I VI ZA MENE“<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n PRETKINJE<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Starija \u0107erka me zove ujutru, mla\u0111a uve\u010de. Kao da jedna proverava da li sam zdravo osvanula, a druga da li sam prezivela dan. Naravno, \u010dujemo se nekoliko puta i u toku dana, a i no\u0107i, no jutarnji i ve\u010dernji pozivi su nekako obavezni, ritualni. Ne razgovaramo samo o li\u010dnim i porodi\u010dnim stvarima, zdravlju i vremenu. Dotaknemo se i politike, mode, kupovine, sirotinje, nepravde, sva njihova trenutna ili trajna interesovanja i preokupacije, sekiracije i nadanja mi oboje dan, pove\u017eu nas. Vi\u0161e one mene savetuju kako da \u017eivim nego ja njih. Moj na\u010din ishrane ih zabrinjava, ljuti; moje \u017eivotne navike, nisu zdrave, ni\u0161ta ne radim kako treba, a mogla bih. Hodaj, vezbaj! – ka\u017eu. Hodam, ceo dan hodam, sa metlom, grabuljama, korpama\u2026 A, pa nije to to, treba ti ritam, srce tra\u017ei ritam. Imam ja ritam, svako doba dana\u2026. ni moja majka nije hodala ulicama i ni ve\u017ebala, a do\u017eivela\u2026 Stalno se vra\u0107a\u0161 u pro\u0161lost, sada su drugi uslovi, na\u0161e pretkinje su sakupljale plodove i korenje\u2026 LOJZE<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n GODINE, SKRA\u0106IVANJA (I JO\u0160 NE\u0160TO)<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n \u0160TALA<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n PE\u0160KIR<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n (Stranice dnevnika)<\/strong><\/p>\n\n\n\n o\u017eenio se \u0160iptarkom. I svi su ga se odrekli. Otac ga je isterao iz ku\u0107e. Opro\u0161taja nema, ka\u017ee mladi Martinovi\u0107, ro\u0111ak \u0110or\u0111a Martinovi\u0107a koji je nabijen na fla\u0161u-kolac, i za koga njegov advokat ka\u017ee da je oprosto. Ako je?!? <\/p>\n\n\n\n RADUJ SE!<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Ve\u0107 dva sata razgovaramo. Samo smo glasovi. Oni su – mi. Dolaze iz dubine nas, prenose vertikalno \u017eivot, ono \u0161to je u njemu najbitnije. Samo je zvuk prisutan, ne bi se bogzna \u0161ta moglo videti u toj prostranoj, \u010distoj i svetloj. Asketskoj, \u010dini mi se. Ni mi, sagovornice, nismo razotkrivene, telesno. Gledamo se preko duplih nao\u010dara: njenih i mojih. Moje lice prekriva maska, \u0161ubara je natu\u010dena do samih obrva. Njeno je u crnom platnenom okviru, koji pokriva i obrve. Mla\u0111a je od mene. I u\u010denija. Zato sam i do\u0161la. Tre\u0107i put. Ranije nije bila pri\u010dljiva. Mo\u017eda zbog mnogih poslova po lepom vremenu, \u010destih posetilaca, zbog suzdr\u017eanosti. Danas je druk\u010dija. Ovih dana manje ljudi dolazi. Nemaju blagoslov da primaju goste, ka\u017ee. Pridr\u017eavaju se svih preporu\u010denih mera. Vetar u naletima udara u prozore. Hu\u010de borovi. Povremeno zanji\u0161u zvono koje visi na ulaznim vratima. No\u0107u je jezivije, pomislih. Sama, izme\u0111u dve planine. Stamena je, \u010dvrsta, ali, \u017eena je. Mo\u017eda se boji. Ta njena izdr\u017eljivost, odliu\u010dnost, samo\u0107a, privla\u010de me poput magneta. Pazim \u0161ta govorim, koje re\u010di upotrebljavam, moj re\u010dnik je u nekim oblastima siroma\u0161niji, re\u010di mi se migolje kao skliske ribe. Naravno da ne mogu da je pitam za\u0161to je izabrala taj put. Neke monahinje, usamljenice, rekle su mi da su prizvane. Nisam svrdlala po tome. Kako se to doga\u0111a, kako se \u010duje, kako se javlja, odakle dolazi glas, mahanje, ko priziva, o tome \u0107utim. I ne razumem. I nju to ne\u0107u pitati, opipipavam. Njeno \u0161iroko obrazovanje izbija, iska\u010de, kao udareno lopticom, jedna re\u010d, re\u010denica, opis. Doktor je nauka i na drugom fakultetu je magistrirala. Prevodi, usput ka\u017ee. \u010cetiri jezika. Otac je dao na engleski jezik i sport kada je imala pet godina. Rim, Lion. Gde je studirala. Ili radila. Usu\u0111ujem se da pitam kako su to roditelji prihvatili. Ne se\u0107am se kako sam to – to- formulisala, shvatila je, ali mi nije direktno odgovorila. Oni su sada kod Boga, roditelji. Njen otac je bio bogat \u010dovek. Materijalno, dodaje. Pominje neke vojvo\u0111anske gradove. Moja buntovna priroda ne prihvata nare\u0111enja nadre\u0111enih kao apsolutnu zapovest, pa makar taj nadre\u0111eni bio i Bozji izaslanik. Daleko sam od aminovanja – dobila sam blagoslov i do\u0161la sam u nedo\u0111iju, gde nije bilo ni struje, ni kreveta, ni nigde nikoga. To i ka\u017eem. Za\u0161to nije reklla da ne mo\u017ee da prihvati takve uslove, da se ne odri\u010de nikoga i ni\u010dega? Bog nam daje onoliki teret koliki mo\u017eemo nositi, \u010dujem odgovor koji sam toliko puta \u010dula. I Bog nam \u0161alje na razne na\u010dine pomo\u0107 i poruke. Navodi primere iz svog \u017eivota. U meni prostruja\u0161e se\u0107anjem moji. Te\u0161ke situacije i nagli preokreti. Razgovor se ra\u010dva, povremeno prelazi u njen monolog, i vra\u0107a se na po\u010detnu ta\u010dku. Na periode kada \u010dovek podvla\u010di crtu – da vidi gde je i kuda ide. Neki se nikad ne sete crte. Idu dalje, misle\u0107i da su uvek na pravom putu. Alegorije se provla\u010de i uvla\u010de u re\u010denice, metafore, citati. Imaginarno, neuhvatljivo, nemerljivo – sre\u0107a se ne meri kilogramima, bol se ne mo\u017ee odlomiti i dati nekome. Ka\u017eem joj da pi\u0161e o svemu tome, pravi se da nije \u010dula, nadam se da pi\u0161e, ali da o tome \u0107uti. Nagla\u0161ava da je sre\u0107na tu gde jeste, da ima veliku odgovornost \u0161to je ona ta koja nadgleda renoviranje manastira oko kojeg je hodao knez Lazar, da kod nas nema subspecijalizacije za mostove i crkve toga veka, da stru\u010dnjake dovodimo iz drugih dr\u017eava, da joj je neki restaurator pri\u010dao kako sanja da pada sa skele\u2026 Svetinja je to, iz \u010detrnaestog veka, mnogo rada, mnogo radnika, mnogo stru\u010dnjaka, sa\u010duvati\u2026 Re\u010di su prave, za malter, za kablove, za\u2026, a na po\u010detku nije razlikovala gvo\u017e\u0111e od \u010delika\u2026 Materija koja treba da sa\u010duva duhovnost, da pove\u017ee vremena, da prenese poruku. Radost \u0161to ti je dato, \u0161to si \u017eiv. \u0160to si tu i sada. Nije to rekla, to sam razumela. <\/p>\n\n\n\n “ KAKO PAR\u010cI\u0106E VRLO OGRANI\u010cENE KOLI\u010cINE VREMENA KOJA NAM JE DATA DA PROVEDEMO NA OVOM SVETU“ ili „MORALNA DIMENZIJA RADA“ Tra\u017eeci neke knjige po kuci, nalazim sebe u onom \u0161ta sam \u010ditala, \u0161ta sam zspisivala, nalazim stare dnevnike, povremeno vo\u0111ene. <\/p>\n\n\n\n UZALUD ME PLA\u0160ITE<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n PODSE\u0106ANJE<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Ohrabruju me va\u0161e reakcije na moje tekstove,ali ovo \u0161to \u0107u napisati je povukao dana\u0161nji datum,koji je mnogima mnogo zna\u010dio.Ili smo mislili da nam zna\u010di.Danas je sve druk\u010dije,sve se promenilo (ili: sve SMO PROMENILI!). 29.novembar je bio praznik koji je sobom nosio miris i ukus „kolektivnog autoriteta“ naroda i zemlje u kojoj smo \u017eiveli,radovanje proslavi njenog ro\u0111endana,kao da je bio na\u0161 sopstveni!Zbog nje,zbog njene posebnosti,datuma,mesta i okolnosti njenog ro\u0111enja,njene <\/p>\n\n\n\n JAPANKA, BALETANKA<\/strong><\/p>\n\n\n\n FRANCUSKA (MOJA, I)<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n „Ti si kriva sto moja majka nije sada sa mnom“, optu\u017eivao me je moj mla\u0111i unuk dok sam ga dr\u017eala za ru\u010dicu i vodila u \u0161etnju, kako bih mu ubla\u017eila odsustvo majke koja je oti\u0161la na nenekoliko dana u Francusku. „Da ti nisi oti\u0161la u Francusku, ne bi ni ona sada“, njegova mala logika vrcala je iz njega. Bio je u pravu, moj odlazak u Francusku je trasirao put i mojim \u0107erkama, francuski jezik im je postao profesionalno opredeljenje. <\/p>\n\n\n\n SVADBA I LJUBAV<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Sve su mi ispri\u010dali o svadbi: da je bila mnogo velika i lepa, bogata, da je trajala tri dana, do koje ku\u0107e su ispra\u0107ali goste, kako je ko bio odeven, i da su se gajde najvi\u0161e \u010dule, da Sanda umalo nije slomio gudalo pritiskaju\u0107i ga na \u017eice \u0107emaneta, da su harmonika\u0161i bili oblepljeni nov\u010danicama po oznojenom \u010delu\u2026 Ta \u0161arena i zvu\u010dna slika svadbe mojih roditelja doletala je do mene u par\u010di\u0107ima, zvuk po zvuk, boja za bojom. Moja de\u010dja ma\u0161ta ih je dora\u0111ivala, preme\u0161tala scene\u2026 Najvi\u0161e sam volela da slu\u0161am o beloj kratkoj bundici moje majke, „bela i kratka“, kao da ju je ose\u0107a pod rukama. \u017dalila sam \u0161to nije sa\u010duvana da je vidim. Nema je, odneli su je Nemci, izgovorila je re\u010denicu koju \u0107e mi ponavljati i za neke druge stvari. Shvatala sam da je pre Nemaca bilo neko lep\u0161e vreme kada su moja majka i tetka nosile grombi kapute i kajzer \u010darape sa \u0161avom, mada nisam znala kako je to izgledalo. Belu paperjastu bundicu moje majke gledala sam na slici sa ven\u010danja: majka je u samom centru, sedi kao sne\u017ena kraljica, u beloj kratkoj bundici, u rukama joj je buket cve\u0107a, od kolena do poda beli narogu\u0161eni obla\u010dak haljine. Osmehnuta je, blago, ne vide joj se zubi. Iznad nje je mlado\u017eenja, momak koji \u0107e mi biti otac, ruku spu\u0161tenih niz telo. Sa druge maj\u010dine strane je „ru\u010dni“ dever, zavijorio mu se beli pe\u0161kir prema novoste\u010denoj zaovi moje majke, a do nje je mlado\u017eenjski momak. Mlada i mlado\u017eenja se ne dodiruju, a kamoli da su zagrljeni ili da se zaljubljeno gledaju. Svi su zagledani u fotografa ili u ne\u0161to \u0161to im je on rekao da gledaju. \u010cini mi se da su momci i devojke bli\u017ei jedno drugom nego \u0161to su to mlada i mlado\u017eenja. Nevesta ima dr\u017eanje ba\u0161 kako treba – smerna, srame\u017eljiva, skromna\u2026 Dok smo gledale sliku, majka se se\u0107ala kako je nakon\u010de bilo veliko dete, gotovo pet godina, da ga je jedva podigla, a i da se bojala da li \u0107e dobaciti sito do krova ku\u0107e. \u010citav scenario se morao ispo\u0161tovati pred svim svatovima, kom\u0161ijama, zvanim i nezvanim gostima. Naravno, moja nana, koja jo\u0161 to tada nije bila, majka moga oca, stajala je uz svoju snaju, ponosna i radosna, paze\u0107i da se ne\u0161to ne propusti, dok joj je crveni fes poigravao na glavi i lepr\u0161ali \u0161iroki rukavi libadeta. Lepa folklorna slika doma\u0107inske svadbe. <\/p>\n\n\n\n KUBE<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n „Kupila sam kube!“, ka\u017eem pomalo ponosno. „\u0160ta si kupila?“, sa zadr\u0161kom i sumnjom zvu\u010di glas moje \u0107erke preko telefona. U tom trenutku napete ti\u0161ine sigurno premotava po znanju i se\u0107anju \u0161ta ta re\u010d zna\u010di, mo\u017eda je dovodi do, njoj dobro znane, francuske re\u010di „cube“ (kocka), do kubizma, pravca u umetnosti, ili do kubeta, kupola na crkvama, obi\u010dno pozla\u0107enim, mo\u017eda se setila i mojih primera iz jezika „imenice dugme, kao i kube, u promeni pro\u0161iruju osnovu sa -et-, dugmeta, kubeta. Ali, ona ponavlja pitanje i ja shvatam da nije razumela. Razdragano obja\u0161njavam, pokazuju\u0107i da znam ne\u0161to vi\u0161e od nje: „To je pe\u0107ica, mala, okrugla, ima ih svuda, na njoj se sprema zimnica. Danima je gledam, svake sezone. Takvo kube je imao made, tako smo svi zvali mog dedu. Nekako mi miri\u0161e na detinjstvo, na bubnjanje vatre u njemu. To je turcizam\u2026“, malo skre\u0107em u jezik. Njen glas eskalira: „Ja te vu\u010dem napred, a ti ide\u0161 u rikverc!“ „Moram da prekinem, neko me zove!“, tra\u017eim spas. Ako bismo nastavile, znam \u0161ta sledi: da ve\u0107 imam na \u010demu da spremam zimnicu, kao i do sada, da zimnica nije zdrava, da danas ima sve\u017eeg vo\u0107a i povr\u0107a preko cele godine, da oni odavde ni\u0161ta ne nose, to mo\u017ee da iscuri u kolima, a ulje i crvena paprika ostavljaju trajne fleke, da se ja potpuno nezdravo hranim, nije \u010dudo \u0161to imam pritisak\u2026 Naravno da ja ne bih ostala du\u017ena, potegla bih za kuhinjom moje majke i njenih devedeset godina, da se stalno ne\u0161to menja u ishrani, \u0161ta je zdravo, a \u0161ta \u0161tetno, na primer, mast-zejtin-mast, ali do\u0161le bismo do pesticida, hibricida, insekticida, rodenticida i drugih -cida, da sam nepopravivo konzervativna i tradiocinalista, ja bih odgovorila da ne znam \u0161ta da spremim za ru\u010dak ako samo one dve dolaze, u \u010demu ima glutena i na \u0161ta je ko tolerantan ili netolerantan, insulinska rezistencija, \u0161e\u0107er, gu\u0161tera\u010da\u2026, od \u010dega se treba \u010duvati. Moje proje, gibanice, sarme, pihtije, zla\u0107ano pe\u010denje dobijaju neke prete\u010de zube da pojedu moju decu, sve ono na \u010demu su odrasla, tu bih se zanela i rekla da, polaze\u0107i u Beograd, ni\u0161ta ne nosim, kao sre\u0107ne majke i babe iz provincije, jer u Beogradu ima bolje i organsko\u2026 I za\u0161to one meni donose, kao da su one meni majke\u2026 Tako bi tekao razgovor. Zato je prekinut, mo\u017eda \u0107e biti nastavljen – da od dvori\u0161ta pravim \u010dergu, da je njima stalo do mene, ako meni nije stalo do sebe. Meni jeste stalo do sebe, ali vi\u0161e do njih i zbog toga ih slu\u0161am i poku\u0161avam da se popravim. Ali mi ne ide uvek, naro\u010dito ne onda kada vidim ovakvu pe\u0107icu \u0161to podse\u0107a na mog dedu i kao da \u010dujem njegov glas kojim pita – kada \u0107e da se fru\u0161tukuje (doru\u010dkuje, upotrebljavao je germanizme, kao \u0161to je i \u0161nuftikla – maramica). Obi\u010dno je voleo ka\u010damak sa sirom ili mlekom (a \u0161to je mleko predvi\u0111eno samo za decu i telad, mle\u010dna kiselina!!!). <\/p>\n\n\n\n ODAVDE-DOVDE (IV) PA\u0160A I PA\u0160I\u0106 I ZELENA \u010cOJA MONTENEGRA<\/strong><\/p>\n\n\n\n O njemu albanski \u0111aci ne u\u010de, a ni srpskim se njegovo ime ne pominje. Nisam videla ni spomenik u Beogradu, a, ka\u017eu, da ima neku uli\u010dicu, \u010dini mi se slepu. Simboli\u010dno. Esad-pa\u0161a je bio otomanski general i albanski politi\u010dar. Omogu\u0107io je da se srpska vojska neometano kre\u0107e kroz njegovu zemlju, da srpski dinar bude priznato plate\u017eno sredstvo, odvajao je deo hrane od svoje vojske i upu\u0107ivao je srpskoj. Suprotstavljao se nadletanju nema\u010dkih aviona i bombardovanju srpskih vojnika. Ni\u0161ki (tajni) ugovor (Ugovor Toptani-Pa\u0161i\u0107), 1914, to je omogu\u0107io. Obojica obrazovani, \u0161kolovani u inostranstvu, Esad-pa\u0161a u Francuskoj, Nikola Pa\u0161i\u0107 u \u0160vajcarskoj, vratili su se na svoj brdoviti Balkan. Pa\u0161i\u0107 po\u010diva na Novom groblju u Beogradu. Esad-pa\u0161a na pariskom srpskom vojni\u010dkom groblju Tije (Tje), „jedini polumesec me\u0111u krstovima“. Ubijen je kao izdajnik. U zemlji u kojoj je u\u010dio o vojnim ve\u0161tinama. I ne\u010dem mnogo ve\u0107em. MARAME Jo\u0161 stoje ra\u0161irene u predsoblju, njihovi krajevi le\u017ee kao polomljena krila ptica […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-457","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/457","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=457"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/457\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":461,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/457\/revisions\/461"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=457"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Jo\u0161 stoje ra\u0161irene u predsoblju, njihovi krajevi le\u017ee kao polomljena krila ptica koja ne mogu vi\u0161e poleteti, ni prema suncu, niti pobe\u0107i od mraka. Marame \u010dekaju da ih uzme \u017eena koja je pre nekolko godina napustila ovu ku\u0107u i \u010dijem se povratku ne mogu nadati. Znam ja to, ali ipak ih pu\u0161tam da uhvate februarsku svetlost, da njihovi cvetovi zamiri\u0161u, da njihove \u0161are razvesele prostoriju. I – opomenu me: budi razumna! To „budi razumna“ zna\u010di mnogo toga, a pre svega – to je \u017eivot. Stvari nad\u017eive \u010doveka, na neki surov na\u010din su mo\u0107nije od njegove krhkosti.
Iznela sam ih iz njihovog skrovi\u0161ta, pa\u017eljivo, kao da su od pau\u010dine ili se\u0107anja. Rasklapala njihova „pera“, kako je moja majka zvala krajeve marama, prepoznavala njen na\u010din bri\u017enog sklapanja, da se ne pogu\u017evaju i – \u0161irila ih. Nozdrve su mi se mre\u0161kale, kao da ho\u0107e da uhvate davni miris, poznat i umiruju\u0107i. Poku\u0161ala sam da se zavaram, da pogledam odakle su donesene, ko ih je i gde kupio, kakvog su sastava\u2026 Paralelno se\u0107anje je doticalo prohujalo vreme – da li im se obradovala i \u0161ta je rekla dok je pru\u017eala ruku prema nekoj od njih\u2026 Samozavaravanje, da ne bih zaplakala. Spremala sam za ovaj trenutak, ne mogu ih tu ostaviti zauvek, a opet – nisam bila spremna. Zgrabio me je besmisao, vera u onostrano, u menjanje energije, re\u010di mudrih ljudi da se ne odlazi u ni\u0161tavilo, mora da ne\u0161to postoji\u2026, niko ne \u017eivi ve\u010dno. Misli su se klup\u010dale i dozivale me pameti, vra\u0107ale ispred ormara \u010dija su vrata bila raskriljena, sebi koja sam stezala marame uz grudi, glas je izleteo, kao da nije moj.
Setila sam se da mi je majka rekla da je devet godina neprestano nosila crnu maramu. Bio je to tu\u017ean period u porodici moje majke iz koje je do\u0161la. Nije bila po\u0161te\u0111ena ni porodica u kojoj je \u017eivela. \u017dalila je brata, sestru, zaovu, svekrvu, oca\u2026 Ka\u017ee, kada je skunula crninu, na\u0161e ku\u010de je nije prepoznalo, a i ona se sama nelagodno ose\u0107ala, kao da je otkrivena. Pre toga, kada je bila sre\u0107na, ma koliko, nije nosila maramu, ne ba\u0161 stalno. Moja nana, baba, o\u010deva majka, \u010desto je govorila da \u017eenu frizura krasi, da \u017eena uvek mora imati lepu kosu. Moja majka i tetka, njena zaova, slu\u0161ale su je i i\u0161le u Kru\u0161evac. Tada jo\u0161 nije bilo \u017eenskih frizera kod nas. Nekada su i\u0161le \u010dezama, \u010dini mi se da i sada \u010dujem kako Acko kasa i kako frk\u0107e na skeli na Moravi, na putu za Kru\u0161evac. Naravno, i mene su vodile, dosa\u0111ivala sam se u frizerskom salonu koji je mirisao na neku kiselinu koja je isparavala odnekud, mo\u017eda sa onih drvenih i tankih \u0161ip\u010dica koje je njihova kosa obmotavala za trajnu ondulaciju. Ponekad pomislim da zbog te dosade u frizerskim salonima u mom detinjstvu, danas ne idem ba\u0161 \u010desto u njih i da sam vrlo \u010desto \u010dupava.
Pri kraju \u017eivota majka mi je poluozbiljno, a i polu\u0161aljivo, govorila da \u017eeli da bude ofarbana kada po\u0111e „tamo“. „Tamo“, znalo se \u0161ta je i da tada ona ne\u0107e mo\u0107i da odlu\u010duje nego ja. Bilo joj je va\u017eno da bude lepa. Mo\u017eda zato \u0161to je moj otac tamo mnogo mla\u0111i od nje, odavno je oti\u0161ao, ili zbog svog malog sina, da bi je prepoznao, ili zbog svih njenih koji su oti\u0161li pre nje i i za koje se ona nadala da \u0107e je sa\u010dekati. Nije rekla za\u0161to. Obe\u0107ala sam joj da \u0107u joj \u017eelju ispuniti. A nisam. Do\u0161la je frizerka ku\u0107i, o\u0161i\u0161ala ju je. Nisam pominjala farbanje. Bilo bi tada to dugo sedenje za nju. Ne bi izdr\u017eala. Nadam se da mi je oprostila.
U stvari, naj\u010de\u0161\u0107e se se\u0107am majke gologlave. I mlade. Nasmejana je, potr\u010dkava ulicom, glava joj poigrava iznad na\u0161e ograde, odlazi radosno u varo\u0161. A nije u \u017eivotu bila \u010desto radosna.
Boje na maramama su jasne, sjajne. Alena se grli sa zelenom i \u017eutom, tanu\u0161nom, na crnoj podlozi \u010diste vune, iz \u010cehslova\u010dke. Marama iz Turske je obrubljena \u010dip\u010dicom istih boja koje \u010dine cvetni venac pored ruba. Ruska, ka\u0161mirska, sa dugim crnim resama i purpurnim cvetovima, dominira nad drugima. Neno\u0161ena. Na italijanskoj se neko, poput Pikasa, poigrao bojama i nepravilnim oblicima\u2026 Donosile smo ih moje \u0107erke i ja sa putovanja, ne bismo li joj prenele neke predele gde nije bila. I nije \u017ealila \u0161to nije. Ra\u0161irenih o\u010diju slu\u0161ala je na\u0161e pri\u010de, uzimala maramu, boja\u017eljivo, sklapala je i odnosila u svoj ormar. Radovala im se, marama ili nama. Sada bi mi rekla da sam bezobrazna. Ljubav se podrazumevala. Sa na\u0161e strane. Sa njene – sve je bilo ljubav. Ceo njen \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
A onda sam sela. Zahuktalost prethodnih dana je splasla. Svetac na ikoni sa zida, sa moje desne strane, dr\u017eao je i dalje ispred svog levog, ra\u0161irenog krila – terazije. One iz mog detinjstva koje su me opominjale na dobro i zlo, na merenje na\u0161ih dela. I dalje su pokazivale putokaz kroz zamke \u017eivota. Samo \u0161to je pro\u0161la pono\u0107. Ispred mene je sto, kra\u0107i nego prethodnih godina. Kasnije \u0107e mi re\u0107i da nije „na ge“, nema bo\u010dni produ\u017eetak. Podsvesno sam to izbegla. Ne\u0107e biti toliko gostiju, kao ranije. Na stolu je slavski kola\u010d, sve\u0107a i vino. Kada bude svanulo, bi\u0107e i \u017eito. Simboli trajanja, novog ra\u0111anja i pobede \u017eivota. Sve\u0107a je jo\u0161 bez plamena. Zasija\u0107e sutra pre ka\u0111enja. Ne mislim o tome. Gledam du\u017e stola, praznih \u010da\u0161a i tanjira. I stolica. Sedim u vrh sofre. Odjednom me za grlo \u0161\u010depa\u0161e mengele, zakotrlja se neka knedla koja davi. Znam gde je ko sedeo ranije. Stolice \u0107e \u010dekati. Neko ne\u0107e do\u0107i jer bolestan le\u017ei. Neko ne\u0107e nikad vi\u0161e do\u0107i jer je iznenada zauvek oti\u0161ao. Nekima je put dalek. Nekima se nadam i nadam\u2026 Ne\u0107e\u0161 plakati, slava je za zdravlje i radost, ka\u017eem sebi, klonuloj i odjednom svesnoj promena i prolaznosti \u017eivota. Krhkosti \u010doveka. To se oseti, vidi, gotovo opipa u ovakvim prigodama, tradicionalnih, familijarnih i prijateljskih okupljanja. Tada o\u017eive koreni, sliju se sve \u017eile kucavice u na\u0161 krvotak identiteta.
Slavski kola\u010d je ispred mene. I\u0161aran onako kako ga je \u0161arala i moja majka: klas p\u0161enice, grozd\u2026 ja dodajem i – knjigu. Obredni hleb. Jedan od njih. Hleb nas prati od ro\u0111enja: od poga\u010de za povojnicu, dobrodo\u0161lica ro\u0111enju deteta, hleb je tu i za svaki verski praznik, preko sabornika za svadbu do onog kada se pojedincu \u017eivot ugasi. Hleb, vino i voda! Da li je mo\u0107 u njima, u ume\u0161nosti prepletanja \u0161ara na njima ili magiji re\u010di kojima ih pratimo dok ih lomimo, vrtimo u ispru\u017eenim rukama i se\u010demo? Umilostiviti Boga i sveca, izmoliti ljubav, slogu, zdravlje. Opro\u0161taj i blagoslov. \u0160ta smo dobili, \u0161ta izgubili, koliko mogli, a nismo\u2026 poka\u017ei, prika\u017ei. Podmetnuti smo bili, skrajnuti, pogurani, izvu\u010deni, iznevereni, dokazani. Zgrabljena kovitlacem misli, ule\u0107em u drugu sobu i izvla\u010dim pe\u0161kir. Ostavljen za \u010duvanje, za neupotrebu. Tkala ga je moja baba, ne znam koja, o\u010deva ili maj\u010dina majka. Pamu\u010dan je, i osnova i potka, stisnuti redovi, brdo je pritiskalo nit, zgu\u0161njavalo redove, spremalo za trajanje. Crvene pruge na belini pe\u0161kira za veselje i uspeh. Otisci prstiju i misli se ne vide. Oni lebde iznad platna, upleteni su i u rese pe\u0161kira koje su ve\u0161ti prsti ukrstili. Koliko je trebalo vremena, rada, strpljenja za jedan pe\u0161kir? Koliko zamaha rukom, udaranja nogom u papu\u010dicu razboja? Uz kakvu svetlost se tkalo, svetlost treperave lampe na gas ili \u010du\u010de, one bez stakla, bez za\u0161tite, \u010diji se plamen ugasi pri ja\u010dem izdisaju vazduha? Upornost volje, pregnu\u0107a za lep\u0161e dane, za novo \u010deljade, \u010dedo\u2026 Grabim pe\u0161kir iz skrovi\u0161ta, blago ga dodirujem i njime umotavam slavski kola\u010d. Tu ste i vi koji vi\u0161e nisti tu, mislim. Izvukla sam vas iz mraka. Va\u0161 trag i ime, boje glasa i pogled, va\u0161a nada i vera. I dan koji je danas i meni. Moji ste, va\u0161a sam.
Gr\u010d u grlu se istopio, skliznuo. Telefonom slikam postavljen sto koji \u010deka goste. Slika ne pokazuje mene, nisam vredna doma\u0107ica, koja je pre svanu\u0107a spremna za do\u010dek gostiju. Slikam one koji su bili ovde. I one koji \u0107e biti.
(Sliku sam objavila, iznena\u0111uju\u0107i sebe. \u0160ta ti bi, pitam se. Dobro je, svi spavaju, ne\u0107e je odmah videti, umirujem se. Ali „sre\u0107na slava!“ po\u010de da sti\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
„Gospodja je karakteristi\u010dna, poznajem je“. Re\u010di su lebdele izme\u0111u njihovog stola, za kojim su sedeli, i mene, zaustavljene u hodu. Podigla sam obrve na „karakteristi\u010dna“ i time pokazala upitanost pome\u0161anu sa \u010du\u0111enjem. Podrobnije sam ga pogledala i setila se na\u0161eg prvpg i drugog susreta. Prvi put sam ja oti\u0161la u kancelariju u kojoj je radio sa jo\u0161 nekolicinom, tra\u017eila sam neko uverenje. Jedva sam do\u010dekala da iz nje iza\u0111em, sre\u0107na \u0161to nikada nisam radila u takvom prostoru u kome bih radne dane provodila gledaju\u0107i ista lica, slu\u0161aju\u0107i iste glasove, miri\u0161u\u0107i iste ukuse za doru\u010dkom. Drugi put je on do\u0161ao u na\u0161e dvori\u0161te u vezi sa legalizacijom ku\u0107e. E, tu sam ja njega za\u010dudila, mada mi tada to nije rekao. Sada je iskoristio priliku, ne obra\u0107aju\u0107i se meni, nego na\u0161em zajedni\u010dkom prijatelju, koji je imao \u017eelju da nas upozna. „Za\u010dudilo me je da ovakva gospo\u0111a \u017eivi na periferiji“. Moje obrve su se izvile u jo\u0161 ve\u0107i luk. Kada su se moji izmestili iz mati\u010dne ku\u0107e posle podele i napravili drugu ku\u0107u, bilo je slobodnih placeva i njiva sve do centra, ali su oni izabrali ba\u0161 ovo mesto. \u010cime su se rukovodili, ne znam. Ku\u0107u na tom mestu sam shvatila kao prisutnost, kao konstantu, kao datost. Nikada nisam pitala za\u0161to smo tu gde jesmo, \u010dak ni onda kada sam po snegu i\u0161la u \u0161kolu, \u0161to i nije bilo blizu, vuku\u0107i te\u0161ku torbu. Ku\u0107a nas je odre\u0111ivala, upotpunjavala na\u0161 identitet, porodi\u010dni i li\u010dni. Moja dokumenta su se dopunjavala adresom na\u0161e ku\u0107e, kao \u0161to je i moje srednje slovo, po\u010detno slovo imena moga oca, koje je stajalo stabilno i nepomerljivo izme\u0111u mog prezimena i imena, jo\u0161 iz \u0161kolskog dnevnika. Ja sam se menjala, odlazila i dolazila, divila se mnogim ku\u0107ama na nekim brdima, po\u017eela da se zaustavim ispred ku\u0107eraka ili vila na obalama jezera, ali nikada nisam po\u017eelela da na\u0161u ku\u0107u zamenim za lep\u0161u, ve\u0107u, bravuroznije izgra\u0111enu, romanti\u010dniju. Ova ku\u0107a je moj dom. Ovde sam potpuna, definisana. Govorili su mi da je skupo renovirati, dogra\u0111ivati, pregra\u0111ivati, lak\u0161e i jeftinije je sru\u0161iti i napraviti novu, po svojoj \u017eelji i potrebama, i da svaki \u010dovek (ne znam da li i \u017eena) treba u \u017eivotu da napravi jednu ku\u0107u, da ostavi trag da je \u017eiveo. Ipak, nisam napravila novu ku\u0107u. Nisam mogla ni\u0161ta da ru\u0161im, \u010dinilo mi se da bih precrtala sve moje koji su ovde \u017eiveli. I ja sa njima. Volela sam da dodajem svoje ideje na prethodno izgra\u0111eno, ne pitaju\u0107i za isplativost, trude\u0107i se da se postigne kompaktnost. Po\u0161tovala sam njihovu muku, dovitljivost, njihovu savremenost.
Tog majskog jutra, punog sunca i mirisa procvalog jasmina, ose\u0107am neku opipljivu, konkretnu sre\u0107u. Dve svrake se dodiruju krilima i nadgla\u0161avaju u orahovom li\u0161\u0107u, okrenuta sam licem prema starijoj i manjoj ku\u0107i i \u010dini mi se da se pru\u017ea neka nevidljiva duga od nje prema ve\u0107oj, ne\u0161to mla\u0111oj. U prvoj sam ro\u0111ena, u drugoj je moja majka izdahnula. To je ta duga samo meni vidljiva. Danas, u ovoj brzini \u017eivljenja, kada je sve kovitlac doga\u0111aja i neizvesnosti, \u010dini mi se da sam nagra\u0111ena posle svih cikcak puteva, da mogu re\u0107i da sam svoja, da sam tu gde mi je mesto. Volim ovo dvori\u0161te u koje sam dovele one koje sam volela, u koje su dovele moje \u0107erke one koje vole, u njega su tr\u010dkarali moji unuci otimaju\u0107i se oko nekog slatki\u0161a ili vri\u0161te\u0107i u bazen\u010di\u0107u, ovde smo plakali i smejali se. Ovde me je unuk skoro pitao da li \u0107u jednog dana \u010duvati praunuka. Ovde je moja nulta ta\u010dka, centralna, od nje merim \u0161ta je daleko, a \u0161ta je blizu. Sve svetske metropole, sve morske plime i oseke, Severni i Ju\u017eni pol. Odavde se \u0161ire koncentri\u010dni krugovi, dodiruju beskraj i kroz njih se prelama svaka svetlost. Laste i rode ovde mi najavljuju prole\u0107e ili jesen. Odavde gledam u zvezde, senka ispred moje ku\u0107e pokazuje mi koliko je sati. Sunce mi dolazi od Morave, a spava iza Juhora. Sve moje koordinate su ovde. Bez ove ku\u0107e i ovog dvor\u0161ta ja ne bih bila ja.
„Ne grade orlovi gnezdo gde im ka\u017eu, ve\u0107 tamo gde su napravili svoj prvi let“.<\/p>\n\n\n\nKa\u017eu mi:\n No\u0107as nisi spavala zato \u0161to je retrogradni Merkur.\n No\u0107as nisi spavala zato \u0161to je bilo pomra\u010denje Meseca.\n Ka\u017eem im :\n No\u0107as nisam spavala zbog pomra\u010denja ne\u010dijih umova.\n I za\u0107utim. Zanemim. Ni\u0161ta ne mogu da ka\u017eem. Nemam re\u010di.\n Ni mojih. Ni tu\u0111ih.\n Mo\u017eda \u0107e mi nekad do\u0107i, na\u0107i \u0107u ih, i\u0161\u010dupa\u0107u ih iz sebe.\n Da progovorim \u0161ta nam se sada de\u0161ava. \u0160ta pre\u017eivljavamo. \n \u0160ta bolujemo. Kolektivno. Li\u010dno.\n Kako se preispitujemo. I koliko.\n Antoan de Sent Egziperi, pisac Malog Princa, rekao je: \n SVAKO JE ODGOVORAN ZA SVE.\n Ovu re\u010denicu sam ovih dana pro\u010ditala u nekoliko verzija. \n Mo\u017eda je nije izgovorio samo ovaj \u010duveni pisac i pilot.\n Mo\u017eda svi znamo da je tako. Samo znamo. I ne ose\u0107amo se odgovornim. \n Ni zbog \u0107utanja. Ni zbog povla\u0111ivanja. Licemerja. Propu\u0161tanja. Zbog tap\u0161anja po ramenu. La\u017enih uspeha. Ljigavih osmehivnja. Malih i velikih dobiti. Prepu\u0161tanja odgovornosti drugima.<\/code><\/pre>\n\n\n\n
Da li sam i ja la\u017ena, pitam se. I koliko se i ja pitam za ne\u0161to, bilo \u0161ta. Ako smo svi odgovorni.
Ne spavam, bole me neki ostavljeni bicilkli, \u010diji se to\u010dkovi ne\u0107e vi\u0161e zakotrljati. I neke neodsvirane note. I neke nedotaknute lopte. I neke nedopisane sveske. I vatre koje se pu\u0161e i ro\u0161tilj koji cvr\u010di, pome\u0161an sa pucnjevima i jaukom.
Mo\u017eda \u0107u nekad za to na\u0107i re\u010di. A mo\u017eda i ne\u0107u.
Kao \u0161to nisam na\u0161la ni za de\u010daka u Turskoj, posle zemljotresa, malog, dve-tri godine, samog, sedi, kao stogodi\u0161njak, a o\u010di je pokrio rukom da ne vidi ovaj svet.
Kao \u0161to nisam na\u0161la re\u010di ni za dan smrti moje majke.
Samo se\u0107anje. Zauvek.
Mo\u017eda ne\u0107u pisati jer ka\u017eu:
Se\u0107anje na sre\u0107u nije sre\u0107a.
Se\u0107anje na bol je uvek bol.<\/p>\n\n\n\n
Gledamo se: ona i ja. Besna sam na nju. Uko\u010dena slika mene, koja se godinama ra\u0111ala, polako, svakim danom, dopisivala je na mom licu bol, iznena\u0111enje, dvoumljenje, nedoslednost, nespremnost, zateturanost od siline udarca, napor dizanja, uspravljanja i kora\u010danja napred. I radost, o\u010dekivanu, trenutnu ili sveprisutnu, onu za koju se molimo i strepimo, volimo bezgrani\u010dno i nesebi\u010dno. Ta mre\u017ea na mom licu, izatkana je od njih, neizbe\u017enih, pro\u017eivljenih i pre\u017eivljenih trenutaka, sve do ovog sada\u0161njeg, obasjana januarskim suncem, uperenim u ogledalo, \u0161alje mi lik \u017eene koja sam postala i na koju sam ja ovog nedeljnog, prazni\u010dnog podneva besna. Ona i ja, koju vidim u sebi, razmi\u0161ljaju\u0107i o sebi, se\u0107aju\u0107i se sebe, nisu iste, nisu jedno. Dodu\u0161e, vrlo retko, ba\u0161 retko ih suo\u010davam, pored ove u ogledalu prolazim svakodnevno bez zadr\u017eavanja, brzo i rutinski. Retki su trenuci kada ih stavim jednu naspram druge. I, naravno, ova iz ogledala me o\u0161ine i zatetura, te dugo ne po\u017eelim da se ponovo sretnemo. A sada smo se srele i ja sam ljuta.
Gde si po\u0161la, kud \u0107e\u0161 takva!?! – ka\u017eem ovoj \u0161to stoji ispred ogledala, kao da \u010dekam odgovor ove neme iz ogledala, ni zbog \u010dega krive.
„Mama, s kim razgovara\u0161?“- pravi se neve\u0161ta moja \u0107erka.
Sa sobom, vidi kakva sam, na \u0161ta li\u010dim!?! Ne idem nikud! I nana se \u010dudila i govorila kako to \u010dovek postane majmun, nezadovoljna svojim izgledom u nekim godinama.
Tanana misao kajanja prolete mi glavom – ja sam moju majku volela i kad je bila mlada i kada to vi\u0161e nije bila, njen izgled nije umanjivao moju ljubav i da je to tada trebalo da joj ka\u017eem. Sada nije re\u010d ni o \u010dijoj ljubavi, boja i ton moga glasa su opori, ozloje\u0111eni, pobunjeni, nerazumni, nabusiti. Kao da bi da zaustave vreme, da mu se svete, da ga okrenu.
„Na\u0161minkaj se malo!“
Ne\u0107u, meni vi\u0161e ne mogu pomo\u0107i ni ko\u017ene \u010dak\u0161ire!
A onda, eruptivna, nebulozna re\u010denica izlete iz mene: Bolje da \u010dovek umre mlad! Bar neko bi me \u017ealio, ovu drugu promrljah sebi u bradu.
\u0106erka je ve\u0107 videla u kom pravcu te\u010de razgovor, a \u010dula je i mrljanje o \u017ealjenju, pa me pljesnu odgovorom i dozva pameti:
„Patrijarh Pavle je umro sa devedeset i pet i svi su ga \u017ealili!“
Odjednom se pomiri\u0161e dve slike mene i razum mi se vrati, spremih se i krenusmo. Moj unutra\u0161nji dvoboj osta iza nas.
Zar je \u010dovek samo ono \u0161to se vidi?
Ipak\u2026
*
Skre\u0107em u moju ulicu, proleterskog naziva. Volela bih da je romati\u010dnijeg, poeti\u010dnijeg. Na primer, da se pominje jorgovan ili cvet jabuke. Prole\u0107e miri\u0161e, na njih. Slike ljubi\u010daste, rozikaste, bele, vire iznad ograda. Vozim polako, kao da prvi put ulazim u ovu ulicu, mada znam svaki njen pregib, svaki zvuk klimavog \u0161ahta. I se\u0107am se de\u010djeg odu\u0161evljenja moje mla\u0111e \u0107erke – ovo je najlep\u0161a ulica na svetu, uzviknula je kada smo posle du\u017eeg odsustva stigle. Njena ljubav ju je takvom u\u010dinila, mada je ve\u0107 bila videla mnoge neuporedivo lep\u0161e ulice svetskih gradova. Ali u njima nisu bili njeni tragovi, ni tragovi njene sestre, ni drugara. Kasnije \u0107e ovom ulicom tr\u010dati i moji unuci. A ponekad mi se \u010dini da vidim i mog dedu kako se spu\u0161ta sa raskrsnice, vra\u0107aju\u0107i se iz varo\u0161i, i kao da su mu u ruci presavijene novine „Borbe“. Povezanost, i blagost. I zahvalnost. Nalete neki trenuci kada si sre\u0107an \u0161to si \u017eiv. I \u0161to je sunce. I \u0161to Bog, ili \u017eivot, sve stave na svoje mesto i nadoknade ono \u0161to misli\u0161 da ti je nepravedno oduzeto. I da si bio uveren da je to samo kod tebe tako. Da su drugi dobili i vi\u0161e i bolje od mladosti, od \u017eivota. Da si zakinut, nepravedno. Da bi se do tog saznanja do\u0161lo, treba biti strpljiv. Ali mladost ne zna za tu kategoriju. Juri\u0161a. I buni se. Za\u0161to – ne meni, uzvikuje. Kovitlac misli, kao da \u010dovek naglo postaje mudar ili zadovoljan, a zna da je to trenutak neke spoznje, kratkotajne, koja \u0107e ubro izbledeti. Sa radija se \u010duje „Kondorov let“. Pla\u010de mi se i raduje mi se. Flauta, svet je lep. „Kad kondor leti, misli moje sve lete s njim prema srcu tvom u plavi svod.“ Peru i Andi, \u017eivopisni Peruanci, zift crne kose, preko ramena ogrnut pon\u010do divnih boja i zveckav nakit. Slike iz Knez Mihajlove, iz Minhena, sa mnogih trgova. I zvuk koji se izvija sve do podnebesja. Peru u Latinskoj Americi i pan flauta, nazvana po gr\u010dkom bogu. Ljubav, lepota i umetnost povezuju svet. Povezuju ga vi\u0161im slojem du\u0161e, najtananijim, bo\u017eanskim, obuzima me ta misao, izazvana ose\u0107anjem pripadanja, mada ne znam ta\u010dno kome ili \u010demu, verovatno – \u017eivotu, trenutnom raspolo\u017eenju. Konodorov let izaziva to u meni. Kao da vidim njegova velika ra\u0161irena krila i plave visine. Usre\u0107uje te ne\u0161to tako daleko, doti\u010de do zahvalnosti. \u0160to jesi, \u0161to si \u017eiv. Ulazim u dvori\u0161te, do\u010dekuju me \u017eute rascvetale lale, kao \u0160anti\u0107eve „raspukle granate“, kao mala sunca. Gugutka gugu\u010de, nije ni likom ni klikom sli\u010dna kondoru. Ali, ja volim tu gde jesam, i ono \u0161ta vidim i \u0161ta \u010dujem: gugutku i „kad kondor leti, svima stane dah, ali tad mene nije strah, ja volim let.“<\/p>\n\n\n\n
„Dabogda \u017eiveli u zanimljivom vremenu.“<\/strong><\/p>\n\n\n\n
\u010citam kao da nisam ja pisala, rukopis pokazuje da jesam.
Imena ljudi, neka zaboravljena, druga ostala zauvek u se\u0107anju. Datumi. Doga\u0111aji. Mesta: moje rodno mesto – nulta ta\u010dka od koje sve merim, centar iz koga polazim i kome se vra\u0107am. Beograd i demonstracije, Pariz, Ulcinj i desni rukavac reke Bojane, Pariz, Nea Potidea, Prizren, Brezovica, \u0160ar-planina. Smrti javnih li\u010dnosti koje su me dotakle: Fransoa Mideterana, Slobodana Seleni\u0107a, Petra D\u017ead\u017ei\u0107a. \u0160ta je ko rekao od politi\u010dara, na\u0161ih i stranih, natpisa na transparentima i bed\u017eevima koje nose demonstranti. Karl Bilt, Vlade Divac poslali podr\u0161ku studentima. Ukinute sankcije Jugoslaviji. Predvi\u0111anja i zablude. Pastoralne re\u010denice i nadrealine. A najvi\u0161e – realnih.
Da li sam ista ja tada i danas?
Da li se identitet \u010doveka menja sa svim onim \u0161ta se oko njega menja? Ili: jezgro ostaje uvek isto? Za\u0161to sam sve zapisivala? Kao da istorija ne\u0107e zapisati va\u017ene stvari.
U dva navrata sam boravila, \u017eivela i radila na Kosovu i Metohiji. Prvi put, kao profesor nematernjeg i maternjeg jezika, ovim redom ka\u017eem jer je bilo mnogo vi\u0161e u\u010denika albanske nacionalnosti, a manje srpske, goranske i muslimanske kojima je to bio maternji jezik.
Drugi put sam bila upravnik jednog hotela na Brezovici, ispod \u0160are.
Odlomci su iz drugog boravka.
BREZOVICA
Predve\u010de sam se vra\u0107ala, tr\u010de\u0107i, od „Lahora“ ka „Narcisu“. Livade su bele, bele: procvetali narcisi, pome\u0161ani sa pau\u010dinom precvalih masla\u010daka. Sa moje leve strane prelep prizor, za umetni\u010dku fotofrafiju: njih dvojica, plave kose, bucmasti, od 3-5 godina, stoje na uzvi\u0161ici i gledaju kako da si\u0111u. U rukama dr\u017ee breme cve\u0107a, ljubi\u010dastog sa ponekim narcisom. Jedan dr\u017ei nalevo, drugi nadesno, stoje jedan iza drugog. Cve\u0107e nisu brali, nego su ga \u010dupali i neve\u0161to slagali. Prelepa slika plavih glavica i ljubi\u010dastog cve\u0107a. Nenad i Ranko.
I ja sam isto cve\u0107e dr\u017eala u rukama.
<\/em>
Pijaca u Prizrenu kao da nije iz sveta koji poznajem i kao da nije na tridesetak kilometara od mesta gde \u017eivim, trenutno. Nagla, iznenadna vru\u0107ina je rascvetala \u0161ljive , ozelenela vrbe, podigla pra\u0161inu. Lada niva se giba d\u017eombavim putem iznad grada prema albanskoj granici, ljulja se i jedva kr\u010di sebi put. Pored nas stado ovaca, zbijenih, dah\u0107u\u0107ih. Pored njih vlasnici, zgr\u010deni. U starim konjskim kolima, sa niskim kanatama, le\u017ee dva mala, mlada jareta, \u017eu\u0107kaso i belo, dah\u0107u jedno u drugo, prevru\u0107e im je. Uz njih vezan petao, svezanih nogu i ra\u0161irenih krila. Konj je mr\u0161av, umoran, vezan za drvo, bez hlada. Sirotinja se vidi kao na dlanu. Niko nasmejan, niko lep. Krezavi zubi, izgu\u017evana odela, neuhranjenost.
A onda dva duga reda – paralelna, ukrug. Uglavnom se \u010duje samo albanski jezik. I valuta je, uglavnom, marka. De\u010dje \u0161arene haljinice, \u010da\u0161e, slu\u017eavnici, albanski konjak, sapuni, cigarete, \u010darape, ga\u0107e, \u017evaka\u0107e gume, sirova kafa. I sirotinja koja se tiska.
A prema granici, kroz plodno polje i jata razdraganih ptica, sretali smo automobile iz Albanije i za Albaniju. Sretali smo samo mercedese i njihove \u0161vercere koji se pretvaraju u bogata\u0161e, koji donose sve ovoj sirotinji.<\/p>\n\n\n\n ********<\/code><\/pre>\n\n\n\n
Ko to tamo puca i ubija nevine ljude?
Veliko stado koza, \u017eutih, bradatih, hitrih, rasutih po padini. \u010cobanin ima preba\u010denu torbu preko ramena i visok \u0161tap. Slika iz Hajdija.
Prole\u0107e ide uz \u0160aru, jesen dolazi sa \u0160are. Prvo na vrhu planine li\u0161\u0107e po\u017euti i pocrveni, pa se polako spu\u0161ta prema podno\u017eju.
<\/em>
Divan dan: vrhovi \u0160are beli, nebo plavo, livade zelene, \u0161ume crvenkaste.
Jutro bistro, osun\u010dano, tiho. Jedno od retkih jutara kada \u010dovek oseti neku iskonsku tugu u srcu. Tugu od lepote prirode, kada zaboravi na ljude, na muke. Tugu \u0161to nisu sa njim svi oni koje voli. Tugu ni za \u010dim i za svima i sva\u010dim. Tugu za sobom. Tugu \u0161to \u0107e biti jutara punih mira i lepote, a njega ne\u0107e biti. Jedno od jutara kada \u010dovek oseti da je \u017eiv i ima nekoliko trenutaka da pomisli na sebe i svoje mesto u \u017eivotu, tog trenutka.
<\/em>
Nikada nisam pomislila da \u0107u \u017eiveti u podno\u017eju \u0160are. „Ali sudbina, naprotiv, ima mnogo vi\u0161e ma\u0161te od nas.“
Zahvalna sam joj \u0161to me je tamo odvela.<\/p>\n\n\n\n
U\u010cITELJICA (ili: „Jeste li jeli bunike?“)<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Njena kosa je zbunjivala: mlada \u017eena sa sedom kosom. Samo iza u\u0161iju su provirivali crni pramenovi. Hodala je \u017eustro, kosa joj je poigravala, \u017eiva, zatalasana, lepa. Po \u010dar\u0161iji se pri\u010da\u010dalo da je preko no\u0107i postala seda, da joj se ne\u0161to desilo, da je u na\u0161u varo\u0161 do\u0161la po dekretu, mnogo kasnije \u0107u saznati da to zna\u010di da ide\u0161 gde te \u0161alju, iako ti se ne ide. Pri\u010de nisu bile proverene, bila su to samo naga\u0111anja, obi\u010dno bi ih \u010dula kada bi me pitali koja je moja u\u010diteljica. Prvih meseci prvog razreda nas je u\u010dila, a onda ju je zamenila druga, stro\u017ea, zalizane kose, hrapavog glasa. O svojoj u\u010dtieljici ni\u0161ta nismo znali, ni kud je oti\u0161la, ni da li \u0107e se vratiti, ni kada. Tada deca nisu ni\u0161ta znala o svojim u\u010diteljima, a ni njihovi roditelji, tako\u0111e.
Moj put do \u0161kole je prolazio pored njenog stana, visoke ku\u0107e, u centru varo\u0161i. Posle izvesnog vremena, videla sam u dvori\u0161tu neku stariju \u017eenu koja je dr\u017eala dete. Bila je kao baka iz slikovnice o Crvenkapi, starija gospo\u0111a sa niskom pun\u0111om. Malo dalje, stajala je u\u010diteljica. Obradovala me ta porodi\u010dna slika moje u\u010dieljice, a i saznanje da je njeno odsustvo bilo povezano sa detetom. Iako mi je bilo nejasno to radovanje, ali mi je govorilo da ona nije sama i, ako joj se i desilo ne\u0161to neprijatno zbog \u010dega joj je kosa posedela, da je sve to pro\u0161lo i da je ona opet u na\u0161em mestu i da \u0107e nam se vratiti. I vratila se.
Ono \u0161to je bio strah i trepet za u\u010denike, a i za u\u010ditelje, bila je inspekcija koje je dolazila po nekoliko puta godi\u0161nje. Dok nas je u\u010dila u\u010diteljica-zamena, bili smo hvaljeni, sve smo znali. U\u010diteljica bi nas ispitivala, uglavnom ono \u0161to smo prethodnih dana ve\u017ebali. Inspektor (mo\u017eda i savetnik, taj naziv se naizmeni\u010dno menjao) sedeo je u poslednjoj klupi i ne\u0161to zapisivao i na kraju \u010dasa bi rekao da imamo sre\u0107u da nas u\u010di tako dobra u\u010diteljica i da zato sve znamo. A onda je ponovo do\u0161ao kada se vratila na\u0161a u\u010diteljica sede kose. Nije seo iza nas, nego je stao ispred nas i po\u010deo da nas ispituje. U\u010diteljica je stajala pored njega. Gotovo da ni\u0161ta nismo znali. Smejuljio se zlurado i pitao. U\u010diteljici su se obrazi zarumeneli, grahoraste o\u010di ra\u0161irile. Prosiktala je: „Jeste li jutros jeli bunike?!“ Prvi put sam \u010dula tu re\u010d – bunike. I da se jedu. I da, verovatno, stvaraju \u010dudo u glavi, da bri\u0161u sve ono \u0161to znamo. Nisam znala da pitanja mogu biti naopako postavljena i da nas zbune. Pitanja, a ne bunike.
Krajem tre\u0107eg razreda u\u010diteljica bi me ponekad poslala na sat-dva u stan da pripazim njienog malog sina, koji je imao njenu zatalasanu kosu, ali crnu, i grahoraste o\u010di. Sa strepnjom sam ga pazila, bila sam jedinica i nisam bila ba\u0161 sigurna kako se paze deca. Stan je imao dve sobe, visokih tavanica i hodnik. Danas znam da nije imao kupatilo. U varo\u0161i nije bilo vrti\u0107a. Da je sve to bilo mu\u010dno i te\u0161ko za mladu majku u mestu gde nema rodbine, to danas znam. Na kraju godine, kada bismo se slikali (fotografisali), njen sin\u010di\u0107 bi bio sa nama, kao da je i on na\u0161 \u0161koski drug. Na jednoj slici ima d\u017eemper sa izvezenim vozom i lokomotivom \u010diji dim pi\u0161e njegovo ime. Takav \u0107u, posle nekoliko decenija, isplesti i izvesti mojoj mla\u0111oj \u0107erki, sa njenim imenom. Po uzoru na moju u\u010diteljicu i njene ve\u0161te ruke.
Po\u0161la sam u peti razred, moja u\u010diteljica je dobila drugu generaciju. Mislila sam da se veza izme\u0111u nas prekinula. Tek kada ja budem u\u010dila nekoga, shvati\u0107u da se\u0107anja ostaju, bar po liku, po imenu, po bilo \u010demu. I ona je to opovrgla kada sam bila gimnazijalka, u drugom gradu, i kada sam do\u017eivela bolno iskustvo, a ona mi je poslala \u010dokoladu, najve\u0107u koju sam ikada dotle videla.
\u017divot me je odveo iz mog rodnog mesta i ne znam kada je moja u\u010dtieljica oti\u0161la iz njega. Samo sam \u010dula ne\u0161to \u0161to mi je sklopilo sliku i razgrnulo sve pri\u010de, povezalo ljude i uticaje, provuklo podmetanje nogu, bacanje senke na mu\u017ea i \u017eenu, na porodicu. Bilo je to kada se pomenuo u\u010ditelji\u010din mu\u017e koji je upao u presu\u0161eni bunar koji je godinama zjapio iza zgrade u kojoj je radio. Kako i za\u0161to je upao, kuda je po\u0161ao, sam ili sa nekim, nije bio pijanac, imao je ugledno zanimamnje, ozbiljno, odgovorno. Mo\u017eda bas ono koje ga je dovelo u na\u0161e mesto, zbog nekoga ili ne\u010dega. I da je zbog toga njegova \u017eena postala moja u\u010diteljica. I da joj zato kosa nije crna. Retko sam ga vi\u0111ala, li\u010dio je na onu \u017eenu koja je povremeno dolazila iz nekog ve\u0107eg grada i koja je dr\u017eala njihovog sin\u010di\u0107a. Mislim da su posle tog pada oti\u0161li.
Iako imam u ku\u0107i mnogo knjiga, \u010duvam one koje mi je darivala moja u\u010dieljica na kraju \u0161kolske godine ispod velikog, razgranatog duda u \u0161kolskom dvori\u0161tu. I setim se njene sede kose koja uokviruje mlado lice.<\/p>\n\n\n\n
I danas vidim taj prozor na prvom spratu i u njegovom okviru: razroga\u010dene o\u010di mojih \u0107erki, a iznad njih dva zgranuta mu\u0161ka lica. Danas vidim i ono \u0161ta su moja deca videla tog trenutka: policijska kola, na prvim sedi\u0161tima dva naoru\u017eana policajca, iza njih ja, sa jo\u0161 dvojicom, tako\u0111e, sa pu\u0161kama u rukama. Izlazimo iz kola: \u010detiri policajca i majka.
Moji koraci odzvanjaju ulicom koja ide paralelno sa \u017eelezni\u010dkom prugom na \u010dijim \u0161inama \u010deka bezbroj novih, raznobojnih kola, tek pristiglih iz So\u0161oa. Na njima sija logotip, stilizovani, mali lav. Odavde odlaze ko zna kuda. Svakog dana u meni bude \u017eelju za zagonetnim daljinama. A \u010desto i nostalgiju. Ovog jutra ne bude ni\u0161ta, \u017eurim u banku. Nosim nekoliko hiljada maraka da zamenim za franke. Prolazim ispod podvo\u017enjaka, br\u017ee nego obi\u010dno. Izlazim na ulicu u kojoj ima nekoliko banaka. Polazim prema „mojoj“ banci, pa se predomislim. U njoj primam platu iz zemlje, koja uvek kasni. Dobro me u njoj poznaju, \u010desto se tamo du\u017ee zadr\u017eim dok slu\u017ebenica proverava da li je novac upla\u0107en. Kada \u010dujem „Belgrade dit“, zahvaljujem se i promrsim da znam \u0161ta Beograd ka\u017ee. Kasnije \u0107u se pokajati \u0161to tamo nisam oti\u0161la, iako je bila dalje. Svra\u0107am u prvu na koju nai\u0111em. Stavljam na pult nekoliko hiljada maraka (DM). \u017delim francuske franke. Slu\u017ebenica me pogleda, uzima novac i odlazi. Nema je. I nema je. Nestrpljivo \u010dekam, mada jo\u0161 ni\u0161ta ne slutim. Ona se vra\u0107a, ni\u0161ta ne govori, ne gleda me. „Madame“, \u010dujem glas iza sebe. Polazim za njim. Direktor banke, ljubazan je, ali sa nekim sumnjivim prizvukom u glasu. Odakle mi strani novac, \u010demu je namenjen. Nije moj novac, do\u0161ao je moj kolega da kupi kola, polovna, ovde su jeftinija, zbog fabrike u So\u0161ou, tamo rade mnogi Jugosloveni. Radnici te fabrike \u010de\u0161\u0107e mogu kupiti nova kola, prethodna prodaju. Potencijalni kupac je u mom stanu, sa nekim na\u0161im zemljakom, koji ga vodi u kupovinu. Za\u0161to marke, pita. \u0160ta da mu ka\u017eem, mi svi \u0161tedimo u markama, ubrzavam ja, mislim veruje mi. Ne govorim da je te marke krio na na\u0161oj granici, nije smeo toliku sumu preneti. Ne znam ni da li sme da ih unese u Francusku, nikada nisam toliki novac ni iznosla ni unosila. U tom trenutku ulazi policajac i ka\u017ee mi da po\u0111em za njim. S njim \u0107u sti\u0107i u neki zatvoren prostor i ne slute\u0107i da \u0107u u njemu ostati gotovo \u010ditav dan.
Pribli\u017eava se podne. Svi odlaze na ru\u010dak, pusti\u0107e me, nadam se. Jo\u0161 jednom poku\u0161avam da ih ubedim da provere ko sam ja. Mogu da provere u na\u0161em konzulatu, u Strazburu, ili neka pozovu Pariz, ambasadu, prefekturu, govorim imena roditelja mojih u\u010denika. Moja nabrajanja ostaju da vise izme\u0111u nas. Niko ne progovara. I svi odlaze. Podne je, ostajemo jedan policajac i ja. \u010cini mi se da \u010dujem da negde kaplje voda, kap po kap. Ili je to eho iz nekog filma o kriminalcima u mom se\u0107anju. \u0160ta mi rade deca, \u0161ta misli \u010dovek \u010diji sam novac uzela, struje mi misli. Minuti se ote\u017eu. I njima kod ku\u0107e dan se otezao, ispri\u010da\u0107e mi gde su me sve tra\u017eili. Posumnjali su da me je neko klepio u onom podvo\u017enjaku i oteo mi novac. Proveravali su u bolnici, i\u0161li u banke. Niko im ni\u0161ta nije rekao. Ni u banci iz koje su me izveli.
Sedamo u kola onim redom kako smo iz njih i iza\u0161li ispred zgrade u kojoj sam stanovala: dva policajca napred, dva pozadi i ja u sredini. Tako su me videla moja deca sa prozora, i kolega i na\u0161 poznanik. Dvojica su i\u0161la pored mene, prva dvojica su se prikradala sa spremnim pu\u0161kama, kao u partizanskim filmovima. Jedan od njih je otvorio vrata, pa se povukao, stoje\u0107i pribijen uza zid, kao da o\u010dekuje napad iz ku\u0107e. A onda smo u\u0161li i prestravili ih. Znam za\u0161to su do\u0161li, da provere moju izjavu. Naredili su mi da \u0107utim. Ko \u0107e im prevoditi, osim nas, mislim. Moja deca su prevodila, sve je bilo ta\u010dno \u0161to sam ranije rekla. Re\u010di su bile tu, ali novca nigde. Kolega gleda u na\u0161e ruke, prazne. Niko ne ka\u017ee gde su pare. Na stolu stoji l rakija, jo\u0161 jutros je tu stavljena. Donesena je iz Juge, na poklon. Netaknuta. Odjednom se situacija preokrenu. Reko\u0161e da je uhva\u0107en osumnji\u010den, blizu granice, u Nema\u010dkoj, jo\u0161 pre nekoliko sati. Moji zemljaci potra\u017ei\u0161e \u010da\u0161e. I Francuzi se oraspolo\u017ei\u0161e.
<\/em>
Vra\u0107ali smo se iz banke, franci su bili u d\u017eepu, neko nam je trubio i mahao. Bili su to „na\u0161i“ policajci. Izgledalo je da ih jo\u0161 dr\u017ei rakija za nazdravljanje donesena.
P.S. Jedina neprijatnost koju sam do\u017eivela u Francuskoj, bila je ta.<\/p>\n\n\n\n
(ili \u017dIVETI UPRKOS SVEMU)<\/strong><\/p>\n\n\n\n\n
Na\u0161 vodi\u010d, koji je dobro isprogramirao svaki trenutak, zapeva „aj, ruse kose, curo, ima\u0161“, pesma je na\u0161a i nije, balkanska je, peva se u mnogim varijantama i \u017eanrovima, stigla je i do Kazahstana., ka\u017ee. Tuga se \u0161iri prema meni kada pomenu na\u0161e vojnike koji su je doneli iz Male Azije na \u010dijim su obalama vidali rane posle nekog rata. A zatim se za\u010du glas Safeta Isovi\u0107a „U Stambolu na Bosforu \u2026 bolan pa\u0161a le\u017ei\u2026“. I pa\u0161inica mrtva pade, ljubav pa\u0161ina.
Re\u010di, slike, boje, zvuci, utisci, pome\u0161ano, oboga\u0107eno, propra\u0107eno i zapisano. Znam gde \u0107e biti sme\u0161tena crvena ru\u017ea i \u017euti taksi, tamo do mlade lepe Indijke koja na drumu tuca kamen dok joj mnogobrojne narukvice zveckaju na ruci u ritmu udaranja i dok njeni lepi sari lepr\u0161a u najlep\u0161im bojama. U tim mislima ulazim u hotel.
U hotelu su nam rekli da je upravo bio bomba\u0161ki napad na Taksimu. i da ima mrtvih. Pitaju gde smo mi tada bili. U trenu, \u017eivot dobi drugu dimenziju i drugu boju. Onu najva\u017eniju – \u017eivu. Crvenu kao ona ru\u017ea koju momak pru\u017ea devojci u \u017eutom taksiju.<\/li>\n\n\n\n
\u010cesto pomislim na njega otkako je rat u Ukrajini. Proleti mi i slika kako sedimo na niskom zidu u albanskom gradi\u0107u Kruja i gledamo u utvr\u0111enje Skenderbega dok mu ja dajem polovinu jabuke, kao nekom momku iz mog susedstva. I on je prihvata i zagriza. Se\u0107am se i smeha, koji lepr\u0161a iza njega, kao i njegova crna odora, na ulicama Barija. Tada sam pomislila da bi bilo lepo i bogouljdno da je i on u farmericama i jakni, kao svi mladi ljudi koje sre\u0107emo, i da se znati\u017eeljan okrene za nekom lepom Italijankom. Jer je i on lep i tanak. Vrlo tanak. Gotovo krhak. Koliko je jak, stamen, sazna\u0107emo kasnije, kada budemo istezali vratove sa autobuskih sedi\u0161ta da bismo se uverili da taj \u010dvrst i nepokolebljiv glas dolazi ba\u0161 od njega. Vra\u0107ali smo se iz Barija, sa pokloni\u010dkog putovanja, i\u0161li smo da se poklonimo mo\u0161tima Svetog Nikole. Neki me\u0111u putnicima su smatrali da smo bili omalova\u017eeni od katoli\u010dkih sve\u0161tenika zato \u0161to su pravoslavni sve\u0161tenici, ovaj put iz Rusije, bogoslu\u017eili u donjem delu crkve, gde smo mi bili prisutni, dok su katoli\u010dki sve\u0161tenici bili iznad, u prizemlju crkve, odnosno, \u010dim se u\u0111e u baziliku. To je bio po\u010detak rasprave u autobusu oko pitanja ko je autenti\u010dan, koju stranu treba prvo dota\u0107i na grudima kada se krstimo, levu ili desnu, da li su pravoslavni ili katoli\u010dki Bo\u017ei\u0107 i Uskrs pravog datuma, sve do pitanja – \u010diji je Sveti Nikola, ili – \u010diji je vi\u0161e, kada je bilo cepanje Jedinstvene crkve, kada su prenete mo\u0161ti Svetog Nikole u Bari i za\u0161to ba\u0161 tu, na\u0161i, va\u0161i\u2026 Gospo\u0111a koja je kupila dve ikone sveca za svoje unuke, bila je glasna u uverenju da su pravoslavci na pravom putu, ranije je rekla da joj stariji unuk studira u Londonu. U nepravoslavnoj zemlji, pomislih,to joj ne smeta. \u010covek koji se raspitivao za najjeftiniju operaciju srca, pomenuo je da bi i\u0161ao u Pakistan, jeftino je i vrlo su stru\u010dni, opet pomislih kako se ne pita kom se Bogu tamo mole, ve\u0107 koliko napla\u0107uju svoje znanje i uslugu i ima poverenje u njih. Na trenutak mi se u\u010dini da nismo ba\u0161 opredeljeni, definisani ili da smo bolji u srcu nego \u0161to umemo to da iska\u017eemo. I u toj kakofoniji glasova jedino je glas na\u0161eg mladog monaha bio glas razuma i jasnih stavova. \u0106utao je i sve\u0161tenik koji je sedeo preko puta njega, kao da je \u017eeleo da \u010duje kako mladi shvataju veru i Boga. I mi smo svi za\u0107utali, pomalo posti\u0111eni, osim nekog starijeg \u010doveka kome se u\u010dinilo da monah govori kao „advokat katolika“. A mladi otac, tako smo ga oslovljavali – „o\u010de“, govorio je o jedinstvu, o ljudskosti, o Svevi\u0161njem, Bogu, o netrpeljivosti, pokajanju\u2026 o svim verama i da sve vere u\u010de \u010doveka da bude \u010dovek. Njegove re\u010di su se podudarale sa onima koje je izgovorio dok smo jeli svako svoju polovinu iste jabuke. Tada sam ga nekim na\u010dinom „otvorila“ i saznala ne\u0161to iz tog mladog \u017eivota. I u njegovim o\u010dima sam videla bol siro\u010deta kome je poginuo otac u ratu i kome su jo\u0161 neke porodi\u010dnine muke zagor\u010dale \u017eivot, te da je, mo\u017eda, potra\u017eio zaklon u manastiru. A onda, posle zamona\u0161enja, te\u0161ko se razboleo. Le\u010dio se i molio. Jutrom i ve\u010deri. Svim svecima. Tra\u017eio je od njih spas. Me\u0111utim, njegova bolest nije jenjavala. Vreme je prolazilo. Jednom je, u crkvi, rasr\u0111en, povisio glas na svece. Rekao im je ljutito: „Toliko vas je tu i ba\u0161 nijedan, nijedan ne mo\u017ee ili ne\u0107e da mi pomogne!“ I svakog je pogledao ponasob. Ne\u0161to se posle toga preokrenulo. Sada, zdrav, na zidi\u0107u poplavljenom suncem, ponavljaju\u0107i tu re\u010denicu rezignacije i razo\u010daranja, pokazuje da je vi\u0161e \u010dovek \u017eeljan \u017eivota nego \u010dovek okrenut dogmi i prepu\u0161tanju onom \u0161to mu staje na put. I da zna \u0161ta mu je \u010diniti na tom putu na koji je bio prizvan, kako se ka\u017ee, ili je njime po\u0161ao da na\u0111e odgovore na te\u0161ka \u017eivotna pitanja.
Ostavili smo ga na putu, bila je no\u0107. Pri pozdravu, svi smo si\u0161li iz autobusa i gurali se do njegove ruke. Gurali smo mu na\u0161e ceduljice sa ispisanim imenima onih za koje smo zamolili da se moli tamo u nekom manastiru u Kijevu ili oko njega. Napominjali smo da ima i imena parovi koji nisu ven\u010dani pred Bogom, mo\u017ee li i za njih da moli, mo\u017ee, odgovarao je i stezao na\u0161e ceduljice, mo\u017ee li i za ljude druge vere, mo\u017ee, mo\u017ee li\u2026, mo\u017ee\u2026 A kako mi Vama da se odu\u017eimo? Izlete mi pitanje i ne o\u010dekuju\u0107i odgovor. „Molite se i vi za mene“. I mi da se molimo za njega? Bih zate\u010dena. Pa, on je stalno u molitvi, a mi\u2026 I njemu treba Bo\u017eja za\u0161tita!?
Kasnije sam saznala da \u0107e u Kijevu i doktorirati. Zna\u010di, dobro je. Ne znam koliko smo se mi molili za njega. Nadam se da on za nas jeste i da je sa\u010duvao onu hrpu stisnutih ceduljica. Pratila sam ogla\u0161avanja za put u Kijev. Najvi\u0161e zbog njega bih oti\u0161la. Sve do jednog trenutka. Kada putovanja vi\u0161e nisu predvi\u0111ana.
Po\u010deo je rat u Ukrajini i po\u010deo se pominjati Kijev. Setila sam se \u0161ta nam je mladi monah rekao pri rastanku posle nekoliko zajedni\u010dki provedenih dana do Barija i nazad. Pomolim se za njega. Znam da mu je sad potrebno. I pomislim kako ga rat prati. Onaj „sa na\u0161ih prostora“ mu je oduzeo roditelja, a ovaj u Ukrajini mu je do\u0161ao na vrata.
Sveti Nikola je za\u0161titnik putnika, naro\u010dito onih u olujama, na uzburkanom moru. Danas je svet uzburkan, olujni. Nadam se da se jedni za druge molimo. Svako na svoj na\u010din.<\/p>\n\n\n\n
Ne suprotstavljam im se uvek, obave\u0161tenije su od mene, znati\u017eeljnije, prisutnije u svetu i \u017eivotu. Njihova kritika i motivacija idu ruku podruku, njihove poruke su raznolike, raznog sadr\u017eaja i pouka, ne \u0161tede trud da bi me uvele u sve savremene tokove, da bi me ohrabrile, obogatile novim saznanjima, probudile i produbile znati\u017eelju i radoznalosrt, kao \u0161to sam ja to radila kod njih kada su bile male. Ni\u0161ta ne propu\u0161taju \u0161to bi moglo da me protrese, da me gurne napred, da me osavremeni. Sti\u017ee video o \u017eeni koja ima devedeset i pet, vidi\u0161 kako \u017eena izgleda, prati ga re\u010denica starije \u0107erke: Ona ve\u017eba! Posle dva dana – po\u017euruje me mla\u0111a da otvorim francuski kanal, ta \u017eena ima sedamdeset i \u010detiri, vidi\u0161 kako izgleda, opet- izgled. To su ekstremi, ja sam kao moje pretkinje, u svemu. Aha, jesi, a ljubi\u010daste \u010dizme. Da, jutros sam pomislila, zamisli, umrem i ljudi na\u0111u ljubi\u010daste \u010dizme, zgranuli bi se. U tim godinama, ta boja \u010dizama! Kako je kraljica nosila, odobrava mi starija, koja ne podnosi crnu boju. Ona se dr\u017eala protokola, sve monohrono, jake boje, govorim u slu\u0161alicu.
Ne zadr\u017eavamo se samo na „lakim“ temama. Ohrabrujem i ja njih, izle\u0107e moje iskustvo, pro\u017eivljeno, ili tu\u0111e, „\u017eivot nije \u0161to i poljem pre\u0107i“, te\u0161kih i prete\u0107ih vremena bilo je uvek, nagla\u0161avam. Dok to govorim, pre\u0107utkujem ono \u0161to sam \u010dula od stru\u010dnjaka o „nevdljivom procesu“, kada bi do\u0161lo, nedajbo\u017ee, do nuklearnog rata. \u0160arenilo i lepr\u0161avost na\u0161ih dotada\u0161njih razgovora postaju bledi, neva\u017eni, obi\u010dna \u0107askanja izme\u0111u majke i \u0107erki. Sva nova i stara znanja, meditacije i joga, svi alternativni vidovi le\u010denja, Tesline skalarne vibracije, gama no\u017e, sva nau\u010dna dostignu\u0107a u svim oblastima, sve lepote re\u010di, boja i zvukova sve \u010dime su ispunjeni na\u0161i razgovori, i \u0107erkino – ne silazi u podrum, to je pro\u0161lost, simboli\u010dno, budi na povr\u0161ini, sada, sve mi se to me\u0161a, meni, \u017eeni sa tolikom pro\u0161lo\u0161\u010du. Ta zbrka misli me drma i name\u0107e misao – kako je danas mladom \u010doveku kada \u010duje ove pretnje, kada samo tra\u017eimo oslonac u – nadajmo se da do toga ne\u0107e do\u0107i!
\u017delja i napor mojih \u0107erki da ostanem vitalna i prisutna postaje mala prema mojoj velikoj – da svet ostane i opstane bez zlosutnih senki, to im pre\u0107utkujem jer mi se \u010dini da ono \u0161to se ne ka\u017ee, to i ne postoji. Ali me odmah stigne misao – ako niko ne vidi Mesec, da li on postoji?
Dan je sun\u010dan, primamljiv, obe\u0107avaju\u0107i. Izlazim iz ku\u0107e, idem da skupljam orahe, celu no\u0107 su padali, \u010duli su se. Dok ih berem, u meni o\u017eive sve moje pretkinje, gotovo mi je smiren glas, upu\u0107en u daljinu, ka Beogradu. Ho\u0107u i ja! Do\u0111i, ti re\u010de da je podrum pro\u0161lost. A preci izbiju iz nas, povremeno, nasmejah se. I smiruju nas. Samo da je tako, da se kontinuitet nastavlja, to ne dodajem, to mislim, uporno, svom snagom.<\/p>\n\n\n\n
Da, pravilno se ka\u017ee LOZJE, od re\u010di LOZA, ali u mom kraju je izvr\u0161ena metateza glasova, verovatno zbog lak\u0161eg izgovora. VINOGRAD je, tako\u0111e, lepa re\u010d, ali nekako je gospodska, udaljena i nerado prihva\u0107ena od onih koji su uzgajali lozu. I ovo „uzgajali“, nije ba\u0161 kori\u0161\u0107eno. Lojze se prekopavalo, kopalo, pra\u0161ilo, prskalo, zalamalo, „vilizilo“ vezivalo\u2026 Bilo je mnogo posla u njemu dok bi do\u0161lo do berbe, tog sve\u010danog i radosnog \u010dina. Ne ka\u017ee se bez osnova da „lojze tra\u017ei slugu, a ne gospodara“. Mo\u017eda zato danas u na\u0161em „brdu“ i nema vinograda. Da li je samo zato i da li i zbog nekih dugih kolona pretovarenih kola iz kojih se cedila crvenkasta i slatka krv grozdova, pre nekoliko godina? Tih jesenjih dana, dok je berba trajala, i po ki\u0161i i po suncu, kolona se vijugala od mosta na Kaleni\u0107koj reci, privijala se uz \u0161kolu i stizala do blizu mosta na Moravi. Tu se vr\u0161io otkup za „Rubun“. \u010cekalo se dugo, ponekad dan i no\u0107. I jo\u0161 jedan dan. Ljudi, seljaci, vinogradari, nervozno su tupkali u mestu pored kola, skupljali se u grupice ili stajali izdvojeni sami. Pu\u0161ili, pone\u0161to jeli, povremeno psovali. Iz u\u010dionice, u kojoj sam predavala, nije se razabiralo koga: nisku cenu gro\u017e\u0111a, rok isplate, svoje muke ljute, vladu, vreme u kome su se rodili, sebe\u2026 Jednom sam predavala „Tutunobera\u010dite“ („Bera\u010di duvana“) Koste Racina, gledaju\u0107i te bera\u010de gro\u017e\u0111a iz celog biv\u0161eg sreza Temni\u0107, kako se nekada administrativno zvao na\u0161 kraj, napravila sam neku komparaciju, mo\u017eda vi\u0161e za sebe. Podsetili su me tada\u0161nji bera\u010di gro\u017e\u0111a iz na\u0161ih lojza na bera\u010de duvana sa makedonskih polja, iz nekog pro\u0161log vremena! Mo\u017eda je neko od u\u010denika \u010duo \u0161ta sam promrljala o toj njihovoj zajedni\u010dkoj hudoj sudbini i vremenu koje je uvek za nekog majka, a za nekog ma\u0107eha! A mo\u017eda i razumeo.Uvek je bilo visprene dece. Da li sam tom prilikom bacila senku na ne\u0161to \u0161to nije trebalo da je ima? Da li sam skrenula pa\u017enju na ne\u0161to \u0161to nije bilo u programu, a, u stvari, bila je o\u010digledna nastava!?! Ne znam. I jo\u0161 nekoliko slede\u0107ih godina vile su se te vinske kolone po na\u0161im putevima, pa su presu\u0161ile. Na\u0161e lojze se zaparlo\u017eilo, zapustelo, zakorovilo. Izgubilo me\u0111e i gazde. Postalo ni\u010dije. I ni\u0161ta. ( Ima nekoliko vinograda, mogu se izbrojati.) Na pijaci nema vi\u0161e vrsta gro\u017e\u0111a iz na\u0161ih vinograda, nema drenka, ni tamnjanike, ni prokupca\u2026 Pod zubima nam rskaju neka zrna, \u010dvrsta, nepoznatog i tu\u0111eg ukusa\u2026 Iz vinogorja gde se ne ka\u017ee LOJZE. U kasnu jesen dvori\u0161ta nam ne miri\u0161u na mlado vino, burad su nam ubu\u0111ala,a podrumi zvrje poluprazni\u2026 Nije ovo nostalgija, da jeste, napisala bih o nekim pramenovima se\u0107anja iz ranog detinjstava kada se u berbu gro\u017e\u0111a i\u0161lo sa zaki\u0107enom zapregom, \u0107ilimima i pesmom. ( Jo\u0161 malo kao kod Branka Radi\u010devi\u0107a!) No, to je ve\u0107 folklor\u2026 P.S. I ja godinama nisam oti\u0161la u na\u0161e lojze. Nadam se da \u0107e mi oprostiti moji preci od kojih sam ga nasledila\u2026 P.P.S. I ovo, umalo ne zaboravih: pi\u0161e li neko sada socijalnu poeziju?<\/p>\n\n\n\n
„Ooo, po\u010dela si da skra\u0107uje\u0161 ‘aljine!“, polete\u0161e prema meni peckave re\u010di druga moje bra\u0107e (od tetaka), pri uli\u010dnom susretu. Dugo je radio u Parizu i pomno prati \u0161ta sam obla\u010di, ali i \u0161ta i kako nose drugi. „Ne skra\u0107ujem, takav je model, a i prekriva mi kolena!“ „PRE si nosila maksi“, re\u010de, nagla\u0161avaju\u0107i „pre“, \u0161to zna\u010di „kad si bila mlada“. „PREEE sam mislila da imam obe leve noge, a SADAAA znam da nemam!“ I produ\u017eismo svako svojom stranom ulice. Obuze me to „pre“ i shvatih da se mnogo toga promenilo. Izme\u0111u tog „pre“ i „sada“ je prostor ispunjen „osvajanjem slobode“, za sve \u017eene, ako se tako mo\u017ee re\u0107i. Na ulicama \u0161etaju mlade \u017eene u mini\u0107ima i \u0161ortsevima. U njihovim godinama ja sam mislila da sam prababa. Ni\u010dija, naravno. One hodaju, lepe i ponosne, duge kose do pojasa, vode\u0107i decu za ruku ili guraju\u0107i kolica. Niko se na to ne obazire, svakodnevna slika. Ranije, u mom detinjstvu, udate \u017eene, tek ven\u010dane, morale su da spletu kosu u pletenicu i da je obaviju oko glave, simboli\u0161u\u0107i venac koji su nosle na dan ven\u010danja. Suknje, uglavnom, midi, ni duge ni kratke, neutralne, kao da su govorile – ima\u0161 noge, ali ih i nema\u0161. Nadam se da \u0107e sada\u0161nje mlade \u017eene, kada budu bile u mojim godinama, nositi \u0161ta moda i vru\u0107ine diktiraju. Mo\u017eda \u0107e godine TADA biti samo brojke. Za SADA su jo\u0161 uvek brojke, ali mo\u0107ne.
*** *** *** *** ***
„Prvi put ste ovde?“, pita doktor upisuju\u0107i moje generalije. „I posledniji, nadam se“, odvalih kao iz topa. „A\u2026 ko ovde jednom dodje, neprestano dolazi“, sme\u0161ka se doktor, siguran u ono \u0161to govori. Ne protivure\u010dim mu, shvatam da se \u0161ali, ne li\u010dim mu na nekog koga je “ zahvatila zapadnja\u010dka reka“. Zna za\u0161to sam do\u0161la, a i moje godine me ne preporu\u010duju za neke estetske zahvate. Ili obrnuto: mo\u017eda me ba\u0161 one dovode do hirurga plasti\u010dara (koji naziv!!!). Doktor recituje stihove Gorskog vijenca, lepo i bez gre\u0161ke, profesorka knji\u017eevnosti mu je bila Crnogorka. Ka\u017eem da su i moji \u0111aci dosta toga nau\u010dili, iako nisam Crnogorka. Boja\u017eljivo pitam koju je ocenu imao. Peticu, naravno. Laknu mi, zna\u010di, nema za\u0161to da se, podsvesno, sveti bilo kojoj profesorki knji\u017eevnosti. Stihovi i ocene nas pribli\u017ei\u0161e, tako obi\u010dno biva, i najve\u0107i umovi i stru\u010dnjaci su nekada bili u\u010denici. I profesori su bili, bar privremeno i kratko, iznad njih. Sada je biv\u0161i vukovac iznad mene. I figurativno i fizi\u010dki. Sestre mu se obra\u0107aju sa „profesore“, a ja, i dalje, sa „doktore“. Ne mogu da ka\u017eem „profesore“, izgleda mi nepristojno i prepotentno, kao da sebe izjedna\u010davam sa njim, iza \u010dijeg „prof.“ stoji „dr“. Ipak se usu\u0111ujem da se na\u0161alim i ka\u017eem mu, da pored ove male hirur\u0161ke intervencije, koju treba da mi uradi vi\u0161e iz zdravstvenih, a manje iz estetskih, razloga, pitam da li bi mogao malo i – nos da mi skrati, malo da ga \u0161tri\u0107ne. „A, zakasnili ste – \u010detrdeset godina!“ Opa! Godine, godine, sve ima svoje vreme! Znam, medicinski to mo\u017ee, ali za koga SADA, pre\u0107utno mi govori doktor. „Pre \u010detrdeset godina toga nije ni bilo.“ „Jeste“, rece doktor. Navedoh mu ime voditeljke koja je prva operisala nos i tek nedavno to priznala. „I pre nje ih je bilo“, utemeljuje u vreme doktor svoju granu hirurgije. Dopuni da je pomenuta voditeljka, koja to vi\u0161e nije, skoro opet dolazila zbog neke druge korekcije. Pre\u0107utah nos Barbre (Barbare) Strajsend, njoj nije smetao da bude velika glumica i peva\u010dica. Verujem doktoru, tako finom, ljubaznom, i, pre svega – stru\u010dnom. Prostudirala sam dobro njegovu biografiju. Tra\u017ei tanke igle za profesorku knji\u017eevnosti, za lokalnu anesteziju. I pevu\u0161i „boli, boli\u2026“, verovatno, da ne bih ja rekla da boli. „Te boli vi\u0161e me ne bole“, mrmljam, kao odgovor na doktorovo pevu\u0161enje, dok radio-talasi prolaze mojim telom, ne ose\u0107am ih, i \u010dudim se za\u0161to sam morala poskidati sav nakit sa ruku i vrata. „Pevam, a nemam sluha“. „Najvi\u0161e i pevaju, oni koji nemaju sluha“, usudih se. „Oni nam najvi\u0161e i dolaze.“ Da ih gledamo, a da ih ne slu\u0161amo, pro\u0111e mi misao. Na njih je doktor mislio kada mi je na po\u010detku rekao da onaj koji (kojE) jednom do\u0111e, ne prestaje dolaziti. Doraditi, dopuniti, skratiti, podignuti\u2026 Nikad kraja doradi Bo\u017ejem stvorenju, nezadovoljnom njegovim stvaranjem. I umi\u0161ljenom da mo\u017ee prekriti ono \u010dega nema.
Kada iza\u0111osmo, \u0107erka me upita: „Jesi li videla da ni doktor ni sestre ni\u0161ta na sebi nisu radili?“ „Njima i ne treba. U njih ne gledamo, gledamo \u0161ta su uradili.“ Imaju znanje i godine iskustva. Godine, ovog puta – kao velika vrednost, pomislih.<\/p>\n\n\n\n
\u0160tala je bila „pozadi“, \u0161to bi se danas reklo u ekonomskom dvori\u0161tu. Imali smo je i mi, kao ve\u0107ina doma\u0107instava toga doba. Mnogo kasnije sam videla da ih je bilo i u posedima evropskih kraljevskih dvoraca. (Na primer, u Versaju su mi se naro\u010dito svidele.) Zna\u010di, na\u0161a doma\u0107instva su u sebi nosila snagu samoodr\u017eivosti, slede\u0107i tok proizvodnje i potro\u0161nje. Na\u0161a \u0161tala je bila sa visokim tavanom, \u010diji su crep dr\u017eale lepe, oble grede. Na tavan se moglo popeti i sa spoljne i sa unutra\u0161nje strane. Za decu tavani predstavljaju i mamac i strah. Kad si mali, svaka visina pla\u0161i, ali i privla\u010di i obe\u0107ava. Za mene je leti tavan bio najobe\u0107avaju\u0107i. Zavezati ljulja\u0161ku za njegove grede, dok se okolo \u0161iri miris sena, prvoko\u0161ene deteline pro\u0161arane \u017eutim ljuti\u0107em, konjskim bosiljkom, pelinom i drugim poljskim cve\u0107em ili niskim korovom. Ljuljati se, poleteti visoko, dotaknuti vrelinu leta. Tim letenjem, pro\u017eetim ushi\u0107enjem, mogla se razbiti monotonija dugog dana, zaboraviti da si jedin\u010de i da tvoji imaju svoje poslove. Sve tako dok nisam otkrila knjige. \u0160tala je tada postala samo \u0161tala. Sa godinama je i za moje uku\u0107ane izgubila prvobitan zna\u010daj i namenu. Oni, kojima je stoka (nikada nisu govorili „\u017eivotinje“) bila ljubav i briga, vi\u0161e nisu bili sa nama. Ali, zgrada je i dalje stajala na mestu, delimi\u010dno pretvorena u ostavu. Polako se uru\u0161avala, povremeno sam dovodila majstore da se dogovorimo oko popravke. Za njih to i nije bio neki isplativ posao, obe\u0107avali su, premi\u0161ljali se, odlagali, odugovla\u010dili i – nisu dolazili. Kom\u0161iluk mi je govorio za\u0161to bi popravljala \u0161talu, \u010demu to slu\u017ei danas, bacam pare za ne\u0161to \u0161to mi ne treba, da ni prava seoska doma\u0107instva ne \u010duvaju stoku, \u0161tale zjape prazne, i da su sada savremene \u0161tale, sa dovodima i odvodima, sve je automatizovano, mogla bih da pogledam neku emisiju o sto\u010darstvu, gde ja \u017eivim, zaostala sam u vremenu. Oba ta vremena, zaostalo i teku\u0107e, prolazila su. Ja sam \u017eivela svojim \u017eivotom, kako se ka\u017ee.
Ve\u0107 je bila pro\u0161la pono\u0107, jesenja. Ispred mene je bio raskriljen pismeni zadatak, jedan od mnogih koji su \u010dekali. Vetar je zavijao oko ku\u0107e, hu\u010dao u boru pored kapije. Moja majka je le\u017eala u drugoj sobi. Vrata su bila otvorena i znala sam, po disanju, da ne spava. Ne zaspi dok i ja ne legnem, kao da ju je sramota da spava dok ja radim. Povremeno bi mi rekla „ne gviri vi\u0161e u to, idi spavaj!“ i nastavila bi da bdi. A onda se \u010duo jak, tup, mukli udarac. Dah mi je zastao. Znala sam, po bolu, o\u0161trom, reskom, ispod grudi. Znala sam \u0161ta je palo. Znala je i majka. Ni njen dah se nije \u010duo. Nismo ni re\u010d prozborile. Zanemele, zastale u nekom pro\u0161lom danu ili no\u0107i, ogra\u0111ene jedna od druge svojim se\u0107anjima. Ili, prekorima. \u0160tala je pala i sve ono \u0161to nam je ona predstavljala.
Te no\u0107i, u mom se\u0107anju, u\u010dini mi se da protr\u010davaju, u galopu, svi na\u0161i konji koje smo imali, jedan za drugim. I Acko, dugogrivi, koji je najbolje poznavao naravi svojih gazda, i Mica, jogunasta i crna kao no\u0107. i Cvetko, sa belim, krupnim cvetom na \u010delu, koji je bacao \u010difte visoko u plafon. Projuri\u0161e poput oluje, ne okre\u0107u\u0107i glavu ka ku\u0107i. I odjuri\u0161e u nepovrat, u nese\u0107anje. U me\u0111uvremenu, proli\u0161e se sve kante toplog, zapenu\u0161avog mleka, tek pomuzenog, koje je iznosla moja nana iz \u0161tale, i belim poto\u010di\u010dem krenu niz dvori\u0161te. Zamirisa mi najranije detinjstvo, novim senom, mladom detelinom, usahlom, polusuvom, sa upijenom pesmom zrikavaca, u kojoj nisam tra\u017eila detelinu sa \u010detiri lista. (Tada nisam znala da ona mo\u017ee doneti sre\u0107u. Bilo je to doba malog znanja i velike sre\u0107e.) Mirisi se pome\u0161a\u0161e, boje se razli\u0161e, zamagli\u0161e udvosru\u010dene slike.
Kada se malo razbistrih, ve\u0107 je bila zora. \u010cuo se samo i dalje divlji vetar.
***
Bager je sve poravnjao. I rupa je zatrpana. Kao da ni\u0161ta nije ni bilo. Osim u se\u0107anju.<\/p>\n\n\n\n
Danima ni\u0161ta ne pi\u0161em da ne bih „mra\u010dila“, kako mladi ka\u017eu. Treba biti pozitivan, vedar, „kakve su ti misli, takav ti je \u017eivot“\u2026 I znam, dosta je svakodnevnih senki i pretnji, iskobeljavamo se iz pipaka korone, jeka tu\u0111eg rata kao da dopire iza sedam gora. Izbegavam da pi\u0161em o onome \u0161to se nerado \u010dita. I kako da pi\u0161em kada se ljudi raduju Uskrsu, jednom pa drugom, pa onda Bajramu, prole\u0107u. Pu\u0161tam da radost zakuca na sva\u010dija vrata, i tako dani izmi\u010du i odmi\u010du. A kada bih o bilo \u010demu drugom htela da pi\u0161em, nisam mogla dok to ne pustim iz sebe. Ta slika mi se pojavljuje, povremeno, zatitra, blesne, odleti, pa se vrati.
Pogled mi prikovan za pe\u0161kir, za njegove \u0161are, izvezene iznijanisiranim koncem koji boji cve\u0107e u ven\u010di\u010du. Blago se nji\u0161u njegovi krajevi \u010dipkom obrubljeni. Ona koja je to svojom rukom radila, ko zna kakvim je \u017eeljama pe\u0161kir dora\u0111ivala. Mo\u017eda se nadala da \u0107e kititi svatovske konje, mo\u017eda je neki pe\u0161kir bila prebacila preko ramena ru\u010dnog devera, dok ju je vodio kao nevestu, mo\u017eda je nekim od njih kum obmotavao novoro\u0111en\u010de pri kr\u0161tenju u crkvi, mo\u017eda je neki \u010duvala da joj bude na krstu na \u010delu poslednje povorke. Ne znam ni\u0161ta o njenom prethodnom \u017eivotu, i da znam, sve bi izgubilo lepotu i sjaj pred dana\u0161njim danom. O tim pe\u0161kirima, svedocima njenih va\u017enih datuma, ne mislim. Znam da ovaj nije imao tu namenu, ni u najgorim ko\u0161marima. Ovaj pe\u0161kir, u koji gledam, izdvaja se bolom, neo\u010dekivano\u0161\u0107u \u017eivotnog obrta, razgr\u0107e mi svu uzaludnost veziljinog nadanja u sre\u0107an \u017eivot, u tok \u017eivota bez inverzija, bez odla\u017eenja preko reda. Polo\u017een je na poslu\u017eavnik na koji je stavljena panahija (panaija). A ona, danas, stoji visoka i tanka, tanka kao suva grana, skamenjena, le\u0111a nagnutih ka zemlji, kao da joj ceo svet legao na njih, bolom pritisnuta. Trese se, i suknja joj se trese od suzdr\u017eanog jecaja. Iza nje sam, u ruci mi vo\u0161tanica pla\u010de, meke suze voska se susti\u017eu i kaplju mi po ko\u017ei. Svi dr\u017eimo po jednu u ruci, dok mladi sve\u0161tenik govori. Tra\u017ei re\u010di utehe i ohrabrenja, daje obe\u0107anja da \u0107emo se nekada sresti sa njim na nebu, gde nema bola. Istovremeno se pitam – da li se majka, vezilja pe\u0161kira, nada tom susretu i da li sve\u0161tenik veruje svojim re\u010dima. Nebesa, nebesa\u2026, odagnam svoju misao, jednu, pa drugu. Eho sve\u0161tenikovih re\u010di \u0161iri se tek ozelenelim brdima , glas mu se sudara sa pti\u010djim pevanjem, sunce sija, sija\u2026 Smrt i \u017eivot se doti\u010du, sudaraju\u2026 Nepravedni. Sva ljudska nadanja i propasti izlete\u0161e iz \u0161are na pe\u0161kiru, i odjednom mi se sjuri\u0161e u se\u0107anje sve popevke majki iz knji\u017eevnosti i pro\u017eivljenosti, i moja ruka drhti, plamen sve\u0107e se naginje, titra i pla\u010de.
Da je bio „ne\u010diji“ sin, izbegao bi rat; da mu jedan od predaka ne lezi u Plavoj grobnici, otac bi ga za\u0161titio; da je poginuo u ratu, odavali bi mu po\u010dasti, bio bi na spisku onih koji su dali \u017eivot. Ovako, vratio se sa paklom u du\u0161i, sa stravom u o\u010dima, koju ni\u010dim nije mogao isterati, te\u0161ko je mogao smisao \u017eivota osmisliti. Senke rata su mu zatamnjivale sve dane i no\u0107i, do sudnje ve\u010deri. Nesreca njegova, i njegove generacije, bila je u tome \u0161to je stasao u zlo vreme, u vreme kada se odslu\u017eenje vojnog roka preto\u010dilo u rat, za koji ka\u017eu, da nije bio. Bilo je ne\u0161to – nedefinisano. Samo je smrt definisana. Neizbe\u017ena, uzaludna, prerana.
Pe\u0161kir se mre\u0161ka iznad njegovog uzglavlja, vo\u0161tanice kaplju \u017eutim, gustim suzama.<\/p>\n\n\n\nPada zimski suton na Pri\u0161tinu. Muzika iz radija pe\u010de, bocka. Volela bih da nekud odem. Nekud gde me ne bi ube\u0111ivali koji je predsedni\u010dki kandidat bolji, gde me ne bi ispitivali gde mi je mu\u017e, a gde deca, koliko mi je imanje. Oti\u0161la bih nekud gde se ne pri\u010da da \u0107e nam banke ostati bez deviza, \u0161ta uraditi sa \u0160iptarima, a \u0161ta sa Srbima. Oti\u0161la bih nekud gde je toplo i polumra\u010dno, i tiho, tiho do suza. Da slu\u0161am neku vatru, da \u010dekam neki mrak, da ose\u0107am da sam \u017eiva. \u017diva. \u017diva kao biljka. \u017diva kao \u017eivotinja. Umorna sam. Tako sam umorna.\n -II-\n Srbin, u\u010denik, ka\u017ee ne\u0161to o krstu i \u0160iptarima. Iza njega sedi lep, crnjomast momak, njegov drugar iz razreda, \u010diji je otac Albanac, a majka Muslimanka. Doseljeni iz Sarajeva. Tihi Enver se sme\u0161ka, meni se \u010dini, tu\u017eno. Kada je Enver iza\u0161ao iz u\u010dionice, u\u010denici su rekli da on ne reaguje. I da ju\u010de nije glasao. (IV razred srednje \u0161kole) Da ne povredi jednog od svojih roditelja. Ne znam da li ga se ne ti\u010de. Znam da ga se mnogo ticalo, i da se zbog toga \u017ealio drugarima da mu otac, Albanac, ne dozvoljava da gleda srpsku televiziju. \u0160ta li o svemu misli lepi i tihi Enver, polu-Albanac, u odeljenju srpskih u\u010denika?\n -II-\n Martinovi\u0107, kome je dalji ro\u0111ak \u0110or\u0111e istoprezimenjak, ka\u017ee da nema opra\u0161tanja \u0160iptarima. Ne\u0107e i ne mo\u017ee da oprosti, pominje i Drugi svetski rat i pola svoje familije. Njegov brat od strica<\/code><\/pre>\n\n\n\n
-II-
Kada ulazim u praznu u\u010dionicu iz koje su iza\u0161li svi u\u010denici Albanci, bojkotuju\u0107i nastavu sh jezika i dok \u010dujem glasan, podrugljiv smeh du\u017e hodnika iz drugih odeljenja, i dok mi zasipsju sne\u017enim grudvama kola, ja mislim na Envera, koji se tu\u017eno osmehuje, i \u010dini se ravodu\u0161nim. Da li je ravnodu\u0161an?
-II-
Rasima je Goranka. Ka\u017ee, Goranci su Srbi koje su Turci proterali i nametnuli svoju veru. Tako ka\u017ee Rasima. Ona je najbolja u\u010denica u razredu. I najduhovitija. Svemu se smeje. I ka\u017ee da su joj svi dobri. Valjda \u0161to se poreklom ose\u0107a Srpkinjom, a sa Albancima ima istu veru. I glasala je. Na pitanje o \u010demu bi pisala za pismeni, Rasima se \u0161iroko smeje i ka\u017ee – o domovini. Volim svoju domovinu. Rasima sve shvata. I ne pla\u0161i se budu\u0107nosti. Vidi sebe u rodnom Draga\u0161u, kao poljoprivrednog stru\u010dnjaka. Vrati\u0107e se tamo i \u017eiveti me\u0111u Gorancima, iako \u010desto pri\u010da o ujni Japanki i ujaku koji \u017eive u Italiji, o ro\u0111acima u Skoplju i Nema\u010dkoj.
-II-
Gordanu ne vole u odeljenju. Zato \u0161to se zabavlja sa Albancem, u stvari, sa polu, jer mu je majka Srpkinja. Ali se zato Enver dru\u017ei sa Gordanom.
-II-
Enver nije u\u010desnik. On je posmatra\u010d, sa jedva napunjenih osamnaest godina. Treba da se izgra\u0111uje i izraste u pravi\u010dnog \u010doveka. Da li \u0107e mo\u0107i?
-II-
(Ni\u0161ta nije dodato ni oduzeto pri prepisivanju! Re\u010denice su \u0161krte, nose sobom ono \u0161to me je dotaklo pre mnogo godina. Ne znam \u0161ta se u me\u0111uvremenu promenilo.)<\/p>\n\n\n\n
Znate da u Bibliji pi\u0161e 365 puta: Raduj se! U imperativu. Bi mi drago \u0161to dota\u010de ne\u0161to meni blisko – imperativ. \u010covek treba da se raduje, to je zapovest. Ne dodah, 365 puta, za svaki dan u godini po jedan. I da znam da isto toliko puta pi\u0161e: Ne boj se!
Stojimo na vratima, ispra\u0107a nas. Moju prijateljicu, koja je sve vreme bila za stolom i nemo slu\u0161ala razgovor, upita ne\u0161to o sportu, jer sam je pri ulasku tako predstavila. \u010cu\u0111enje je na\u0161a sportiskinja kasnije iskazala, presavijaju\u0107i prst za prstom na rucu u naporu da se seti koji je sedmi sport koji spada u sedmoboj. Bila je jugoslovenska juniorska prvakinja u sedmoboju! Jesi li \u010dula? Sada shvatam \u0161ta zna\u010di sedmoboj, dodadoh. Zna\u0161 kakav je trener mogla da bude! \u0160to trener, ima dva zanimanja i tolike jezike zna.
Ostala je na vrhu stepenica, uspravna i ponosna. Mi smo iza\u0161le u dvori\u0161te, pa u crkvu, blistavu, jo\u0161 neoslikanu. Radovi stoje, zima je. Njena kola su bolja od tvojih, osmehnu se prijateljica. I treba da jesu, odgovorih i zalupih vrata, pale\u0107i motor. Borovi se zanjiha\u0161e \u010dekaju\u0107i no\u0107 u kotlinici koja okru\u017euje \u017eenu koja nosi onoliko koliko joj je Bog stavio na ple\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
(Stranice starog dnevnika)<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Ra\u010dunala sam. Andjeliju Popov upoznala sam kada je imala godina koliko ja imam sada. Imala je zelene o\u010di, kulturno pona\u0161anje, lepo obla\u010denje. Znalo se tada da nije udata i da se ne\u0107e udati. Za ovo drugo, ne znam odakle su dolazile tvrdnje. Pripisivali su joj neke zaljubljenosti u profesore sa na\u0161eg fakulteta i neke pesnike zaljubljene u nju, ali ni\u0161ta nije bilo provereno, potvr\u0111eno, o\u010digledno. Ono \u0161to je bilo o\u010digledno, to je da je na \u010dasove stlistike dolazila sasvim spremna, koncentrisana i orna.
Ju\u010de sam je videla u bolni\u010dkoj sobi. I\u0161la sam da posetim koleginicu. Nisam se okretala, niti zagledala druge pacijentkinje koje su le\u017eale pored nje. A onda mi je koleginica rekla ime i biv\u0161e zanimanje \u017eene koja je le\u017eala do prozora. Okrenula sam se da je vidim, i po\u0161to je nisam prepoznala, nisam poverovala. Pri\u0161la sam i predstavila se. Bila je obradovana, radosna. Kada sam se zagledala, videla sam da su joj o\u010di zadr\u017eale boju, sjaj, \u017eivost. Usta su joj se na isti na\u010din skupljala. Polako se ra\u0111ala An\u0111elija koju sam poznavala. Rekla sam joj da mi je pohvalila rad o Ani Karenjinoj. Pitala je i tra\u017eila godinu kada mi je predavala, ko je sa mnom bio u generaciji. Rekla mi je: Vidite, sve je pro\u0161lo, \u0161ta je ostalo od mene. \u0160ta \u0107e mi ovaj tu\u0111i \u017eivot, moj \u017eivot je bio sa vama, studentima. Ovo nisam ja. Ovo je glupa, banalna situacija. Doktor me svakog jutra pita da li imam stolicu. Ovo je realan svet. Ja sam be\u017eala u moj svet. Radila sam 40 godina i 7 meseci. Ja nemam dece, nisam se udavala (to sam znala). Nisam mogla da budem \u010detvorostruka \u017eena: supruga, majka, doma\u0107ica i profesor. Ja sam izabrala samo svoju struku. I sre\u0107na sam zbog toga. I u penziji sam sa svojom strukom. U bolesti, da mi pro\u0111e vreme, kada nisam mogla da \u010ditam i gledam TV, ja sam recitovala. Po 100 pesama bih odrecitovala iz Antologije Bogdana Popovi\u0107a (bio joj je profesor, kao i Aleksandar Beli\u0107), od prve – Devojke na studencu, pa do poslednje. Poezija izaziva ljubav, a ovo vreme – mr\u017enju. Nemci su zlotvori, oni nas uni\u0161tavaju jo\u0161 od \u0106irila i Metodija. Onda mi je odrecitovala Zmaja (Pesmu nad pesmama), Igoa, ruske pesnike. Rekla sam joj da mi je jedna \u0107erka u Parizu. Osmehnula se. Moj voljeni grad, tri puta sam bila u Parizu. Neka paperjasta tuga je propratila re\u010di. Videla mi je krst oko vrata. I rekla je: Bog poma\u017ee dobrim ljudima, volim \u0161to nosite krst i \u0161to verujete, moj otac (ili deda) bio je sve\u0161tenik. Ne bih volela da me iko ovde poseti.
Pose\u0107ivali su je ro\u0111aci, re\u010de moja koleginica. Nije sujetna, ista je kao i sve ostale. I ona drobi supu. Ne\u0161to mi se ste\u017ee u grudima na tu supu. Onda, ona, koleginica, zanesena numerologijom, govorila je o brojevima u zivotu moje profesorke. Ka\u017eu da je 9 fatalan broj. Ona ih ima u datumu ro\u0111enja, \u010dini mi se da stanuje u broju 9, Milutina Boji\u0107a, nalazi se u sobi 94, na IX odeljenju – fatalan broj. Nisam tra\u017eila tuma\u010denje. Bilo mi je jasno.
Izlaze\u0107i iz bolnice, pitala sam se \u0161ta li je pisalo u mom seminarskom radu o Ani Karenjinoj, \u0161ta sam ja, kao bruco\u0161kinja, znala o ljubavi udate \u017eene prema \u010doveku koji joj nije bio mu\u017e i \u0161ta je moja profesorka, tako\u0111e, neudata, na\u0161la u tom mom naga\u0111anju. Ili to \u017eene znaju od iskona. I tra\u017ee je. Makar u knjigama, stihovima. Kao An\u0111elija Popov.<\/p>\n\n\n\n
(Prepisujem iz jednog takvog dnevnika)
Poslednji dan leta. Glavna ulica Ingol\u0161tata je bila puna sunca i prvog opalog li\u0161\u0107a, \u0161eta\u010da, ljudi koji su sedeli ispred kafea, ispod dreve\u0107a. Grupa Peruanaca, niskih, duge crne kose, svirali su veselo, mame\u0107i aplauze i \u017eelju da se poseti njihova daleka zemlja. „Nose dugu kosu, kao Indijanci. A Indijanci su smatrali da je duga kosa produ\u017eetak du\u0161e. Kada sve istrune, ostaje samo kosa“, M. mi je veselo obja\u0161njavala. Stajale smo uza zid, slu\u0161ale muziku, bile sre\u0107ne \u0161to smo se na\u0161le tu ba\u0161 tog momenta. Kupila sam kasetu pesama starih Inka, da me neke zimske, tu\u017ene ve\u010deri podseti na ovaj iznenadno lep trenutak, poslednjeg dana leta. „Vi\u0161e ne slu\u0161am tu\u017enu muziku. \u0160ta tu cvile. Muzika je da te oraspolo\u017ei, razveseli“, cvrkutala je M. dok smo napu\u0161tale Peruance.
Odjednom, \u010dula se harmonika i njeni tu\u017eni zvuci. „Sigurno je na\u0161 \u010dovek“. M. je lovila na\u0161e re\u010di, izgled na\u0161ih ljudi, svakog dana. „Ma, ti misli\u0161 samo mi sviramo harmoniku. Sve su ba\u0161 na\u0161i!“ Produ\u017eile smo uz izloge. \u010cudila sam se cenama, koje su bile \u010ditavo bogatstvo za na\u0161e sada\u0161nje plate u Jugoslaviji (vreme njenog izdisaja, to sada znam!) Kada smo se vratile, harmonika je bila jo\u0161 tu\u017enija i \u010dule su se re\u010di, na\u0161e, srpske, mo\u017edaa, hrvatske – „govori ti\u0161e“. Kraji\u010dkom oka sam ga pogledala: sedeo je na suncu, tu\u017ean, pogled mu je bio uprt u ne\u0161to daleko, prazno. „Slep je“, rekla sam. Suze su mi grunule. M. se vratila da mu da nekoliko maraka, sitni\u0161a. „Reci mu nesto na na\u0161em“, dodala sam. Vratila se \u0107ute\u0107i, pla\u010du\u0107i. Obe smo plakale kriju\u0107i suze ispod nao\u010dara. Odjednom dan je izgubio \u010daroliju.“Jesi li mu ne\u0161to rekla?“ \u0106utala je. „Jesi li mu ne\u0161to rekla?“, insistirala sam da saznam da li mu je dobacila tra\u010dak sunca u ovom tu\u0111em svetu. „Nisam! Nisam mogla. Plakala sam!“, viknula je.“Njemu je lako da peva na jeziku koji oni ne razumeju!?!“ Vratile smo se jo\u0161 jednom. I stale ispred njega, ovog puta. Opet sam ga pogledala. Lice mu se sme\u0161ilo, tu\u017eno. „Mama, vidi! Nije slep, nasme\u0161io mi se i naklonio.“Da, nama je bio upu\u0107en taj sme\u0161ak i zahvalnost. Malo mi je laknulo. Mnogo mi je laknulo. Bar nije slep. Ovog puta je pevao -„Ja te volim, Marija\u2026“
Poku\u0161ala sam da ute\u0161im M. „\u017div je. Koliko njih je poginulo. Osaka\u0107eno. Rat je.“ Nismo mogle da na\u0111emo ono \u0161to smo tra\u017eile po radnjama. Poslednji put, kada smo pro\u0161le pored njega, pevao je „Podmoskovske ve\u010deri“, na ruskom. Ispred njega bilo je i dalje nekokiko maraka i feninga. Nemci nisu obra\u0107ali pa\u017enju na na njega, na njegov topao, lep glas, na njegov jezik. Zato je sada pevao na ruskom. Ali ni to, o\u010digledno, ni\u0161ta nije zna\u010dilo.
Nekoliko koraka od njega, druga harmonika – „Tamo gde palme nji\u0161u grane“\u2026 Desna ruka mu je do lakta bila u zavoju. Mr\u0161av, samo kost i ko\u017ea. Pored njega je \u010du\u010dao de\u010dak od pet-\u0161est godina. Tako\u0111e, premr\u0161av. Ispred njih je stajao ispisan karton, na nema\u010dkom. M. mi je prevela: „Dobri ljudi, mi smo iz Hrvatske\u2026“ Opet smo plakale. Tamo gde su malo pre bili Peruanci, nije bilo nikoga, oti\u0161li su. I bolje, vi\u0161e mi nije bilo do vesele muzike. I znam, uvek kada budem slu\u0161ala njihovu kasetu, me\u0161a\u0107e se „govori ti\u0161e i tamo gde palme nji\u0161u grane“ sa muzikom, meni daleke zemlje, koju sviraju dugokosi, crni momci.<\/p>\n\n\n\n
\u0160aljete mi strah slikom, re\u010dju, \u0107utnjom, razvrstanim brojkama, preporukama – da me opomenete, da me upozorite, da mi naredite, da me za\u0161titite, da me natkrilite, da me zaobi\u0111e, da me presko\u010di to ne\u0161to nevidljivo, \u0161to se \u0161unja i ulazi nezvano, sveprisutno. Da li mi time \u0161aljete svoju strepnju, \u017eelju da ostanem tu gde jesam, da mi se ni\u0161ta ne desi ili mi je upu\u0107en prekor \u0161to nisam prestravljena? „Tebe ni\u0161ta ne mo\u017ee da upla\u0161i!“, re\u010de mi jedan \u010dovek. „Mo\u017ee“, ka\u017eem, „pla\u0161im se za druge!“ Nisam mu rekla da na drugom tasu terazija je ljubav, kao protivte\u017ea strahu. Tu lekciju sam nau\u010dila kao mala.
Munje su, kao usijani no\u017eevi, sekle tamu septembarske no\u0107i, gromovi su udarali svuda oko ku\u0107e, \u010dulo se kako voda kloko\u0107e spu\u0161taju\u0107i se od puta u dvori\u0161te. Struja je nestala. Deda je le\u017eao na stolu. Titravi plamen sve\u0107e mu je osvetljavao jednu stranu lica. Ja sam le\u017eala na klupi. Sami. \u017divot i smrt. Tada to nisam znala. Nisam znala za tu granicu. Za dva sveta. Nisam znala za strah. Znala sam za ljubav. Provala oblaka izvela je iz sobe sve ro\u0111ake i kom\u0161ije koji su bili do\u0161li da presede no\u0107 pored dede, da mu odaju po\u010dast. Ali, kada je zagrmelo, svi su izjurili da spasavaju podrume, stoku, ono \u0161to je odnosila bujica. Nisu obratili pa\u017enju na mene, dete koje se u\u0161unjalo tamo gde ga nisu o\u010dekivali. Nisam htela da ostavim dedu samog, nepomi\u010dnog. Voleo me je, i ja njega. Obi\u010dno ka\u017eu da stari i deca imaju ne\u0161to zajedni\u010dko. Kao da se ne zna \u0161ta je to. Prethodne ve\u010deri, kada je mo\u017eda naslu\u0107ivao svoj odlazak, deda me je dugo \u010dekao da do\u0111em iz \u0161kole. Naslonjen na \u0161taku zbog slomljene noge. Legao je pre nego \u0161to sam se vratila. Zakasnila sam, \u0161kola nije bila blizu, a ja prva\u010di\u0107. Nisam ga videla. Ni on mene. Imala sam jo\u0161 malo vremena da mu to nadoknadim, da mu poka\u017eem da ga volim.
Verovatno da sam se tada, dok su se sastaljali zemlja i nebo, „vakcinisala“ protiv straha. Tada kada je moj pradeda Senta le\u017eao poslednje no\u0107i u svojoj ku\u0107i.
Savremena nauka bi rekla da je taj doga\u0111aj-do\u017eivljaj morao ostaviti traumu kod malog deteta. Ako je to trauma, a mislim da nije, onda je ostavio – da se ne pla\u0161im za sebe nego za druge.
P. S. „jer ako postoji ne\u0161to \u010demu se svako najusrdnije nada, to je da najmla\u0111i nad\u017eive najstaruje.“ (B. Kingsolver, Biblija otrovne masline)<\/p>\n\n\n\n
multinacionalnosti,vi\u0161ejezi\u010dnosti,njenog odse\u010dnog NE onome kome drugi nisu smeli ni da se osmehnu (bar su nas tako u\u010dili!), a kasnije, i zbog njene nesvrstanosti, njene politi\u010dke pozicije..(tako su nam govorili!) A i zbog nas samih,zbog dva-tri slobodna dana koji smo imali,jedinih u tom jesenjem periodu,jer ih nije bilo za verske praznike,nijedne veroispovesti,koje su,manje-vi\u0161e,bile izbledele i skrajnute.Bili smo jedan narod,bar povr\u0161inski gledano,rodoljublje je bilo svetinja,osna\u017eivano u svakoj prilici,usa\u0111ivano u de\u010dja srca preko nagradnih tema u \u0161kolama,kroz zvonke glasove njihovih recitacija na priredbama u \u010dast voljene Republike i \u017eeljama da nam dugo,dugo \u017eivi i da se ostali svet ugleda na nas: i oni sa Istoka,iza tzv.gvozdene zavese,a i oni sa Zapada,iz „trulog kapitalizma“.Mi smo bili svoji,nikome nalik,mi smo imali svoj trasirani put,mi smo znali kuda idemo,u „besklasno“ dru\u0161tvo,mi smo imali svoje po\u0161teno radni\u0161tvo i,ne\u0107u re\u0107i -kakvu,inteligenciju.I selja\u0161tvo je bilo tu negde,\u017eilavo kao uvek,tvrdokorno,izbeglo je kolhoze,“kolektive“- zgrade za kolektivni rad,rak-rane seljaka individualista,zjapile su prazne u koje su se useljavale samo ptice grabljivice i zloslutno se ogla\u0161avale.Ipak,bili smo jedinstveni,ili smo mislili da jesmo,spremni da poginemo za svoje ideale,da odbranimo ono \u0161to nam je “ krvava revolucija“ donela i da sre\u0107no \u017eivimo – zauvek!\u010casna re\u010d pionirska je obe\u0107avala,a \u010dasna re\u010d odraslih je \u010duvala \u010dast.Bratimili smo se sa selima i gradovima iz drugih nam bratskih republika,bratstvo i jedinstvo \u010duvali smo kao „zenicu oka svog“.Ili je trebalo da ih \u010duvamo!Sa takvim principima i ose\u0107anjima na\u0161la sam se u Francuskoj,da deci jugoslovenskih radnika predajem „nacionalnu grupu predmeta“ (jezik,istoriju i geografiju),da ih u\u010dim narodnim igrama „naroda i narodnosti“,da spremam priredbe.Najzna\u010dajnije su bile,naravno,za Dan Republike i Dan mladosti!Naro\u010dito kada je centralna proslava,kada do\u0111u „na\u0161i“ sa svih strana,a povedu i Francuze i druge strance,svoje prijatelje.Da vide ko smo i \u0161ta smo – mi!Jedan grad – jedan profesor,i jo\u0161 po neko periferno naselje ili selo,sva odgovornost pada na jednog!Naravno,da sam se na tim priredbama trudila da „odbranim boje“ svoje zemlje,svog mesta,svoje \u0161kole,iz koje sam do\u0161la,a i u kojoj radim. U prvim redovima su,kao i svugde,najva\u017eniji gosti,koje treba impresionirati,preneti im deo domovine i do\u010darati sve\u010dan i zna\u010dajan trenutak.Generalni konzul je bio iz Sarajeva,gospodin,u \u010dijem prezimenu se nalazila oznaka begova,sa cipelama na kojima se moglo ogledati,besprekornih manira i bogatog re\u010dnika;vice-konzul,Makedonac,momak,uvek bez kravate i \u010dupav,\u0161to je generalnog dovodilo do ludila;zvani\u010dnici iz gradske uprave grada u kome smo (Belfort,trome\u0111a Francuske,\u0160vajcarske i Nema\u010dke) i tako redom.(Za jednu priliku sam se potrudila da u Belfort do\u0111e kulturno-umetni\u010dko dru\u0161tvo iz Varvarina,\u0161to je posebna pri\u010da,ali su odu\u0161evili svojim nastupom!) Dakle,zna\u010dajni ljudi,zna\u010dajan datum,moj prvi „nastup“,treba se pokazati i dokazati!Danima sam spremala priredbu,pisala recital,sva u suzama,od nabujalog rodoljublja\u2026Na sam dan priredbe trema i nervoza su se poja\u010davale od straha nepredvi\u0111ene gre\u0161ke dece,razglasa,neprimerene upadice ne\u010dije\u2026Do\u0161la odakle sam do\u0161la,sa svim stihovima u glavi,sa svim datumima i parolama,naravno da stojim „vojni\u010dki“ na bini.Na meni su tri boje – cipela, suknje i blejzera!Slu\u010dajno ili namerno,danas stvarno – ne znam.Ili je to slu\u010dajnost,podsvesna!Koje boje!?!Teget (tamnoplava),bela i crvena!Boje zastava – i na\u0161e i francuske!!! Redosled je,pretpostavljam,bio na\u0161e zastave! (Nisam bila ba\u0161 u prvoj mladosti,da bih bila toliko zanesena,ali\u2026) Tek,to je urodilo plodom.Cilj na\u0161e \u0161kole i kluba bio je da okupi \u0161to vi\u0161e dece.Posle te priredbe,Iso Pjetrovi\u0107,iz Crne Gore,doveo je u na\u0161u \u0161kolu svoju decu,sedmoro!Rekao je da sam mu ulila poverenje svojim „vojni\u010dkim“ stavom!!! Nije znao da mi je kod ku\u0107e,ovde,bilo ostalo odelo za vojnu ve\u017ebu,“da nas ni\u0161ta ne sme iznenaditi“.A sva\u0161ta nas je iznenadilo.Ili smo sami sebe iznenadili.Na \u010diju \u0161tetu?Korist?Tugu?Radost?Ili: svega ima!Odredite sami!Meni ostaje da u sebi potra\u017eim onu mladu i zanesenu \u017eenu koja je mirno stajala u nekoj sali na trome\u0111i triju zapadnih dr\u017eava,obu\u010dena u trobojku.Mo\u017eda je jo\u0161 u meni,ili se i ona – izgubila!<\/p>\n\n\n\n
Ako ste pomislili da se radi o obu\u0107i, prevarili ste se.
Upravo ka\u017eem \u0107erkama da je dolazio sve\u0161tenik da osveti vodicu za slavu i da sam mu se izvinila \u0161to po dvori\u0161tu jo\u0161 uvek vitla poneki list lipe, oraha, breze\u2026 Danima \u010distim, kao da sam komunalka, i na kraju nije kao kod jedne moje ro\u0111ake \u010dije je ure\u0111enje dvori\u0161ta pohvalio, a ona meni prenela pohvalu i dodatno mi je dala vetar u le\u0111a (verovatno, da ne izostajem i brukam familiju). Vra\u0107am sve\u0161teniku njegovu pohvalu, s namerom da vidi da je njegovo mi\u0161ljenje cenjeno. Osmehnut i dobronameran, odgovara mi da je sve lepo i kod mene i da ne zaboravim da ja sve to sama radim. Sama, nagla\u0161avam!, zagledana u telefon. E, tu smo! Pa, ti si htela da \u017eivi\u0161 sama!, starija \u0107erka jedva \u010deka da mi dobaci iz daljine. A gde \u0107u ku\u0107u?, ve\u0107 sam spremna za odbranu. I, naravno, nastavljam. Po\u010dela sam da isturam svoje godine, postale su mi \u0161tit i skrivalica. I ona \u010duje ono \u0161to je i njena mla\u0111a sestra pre neko ve\u010de. Da, znala sam da \u0107e\u0161 \u010duti ono „i po“, a presko\u010diti celi broj godina. (A i ja sam po\u010dela da ra\u010dunam sa „i po“, jo\u0161 malo pa \u0107u i na mesece, kao kod beba.) Da ti ka\u017eem, kad god \u010distim prozore i ka\u010dim zavese, uvek se pitam kako \u0107u to dogodine, ako budem \u017eiva. E, tu se ne dira! Kakve godine! Mla\u0111a mi ka\u017ee da nisam u treningu (!) – ve\u017ebaj, ve\u017ebaj!, to je odgovor na blago provla\u010denje da me boli ki\u010dma. Ili nisi dobro organizovana, mudrija je starija, pri napomeni da su one br\u017ee od mene u obavljanju poslova. Pa, ja sam ih u\u010dila razmi\u0161njanju i suprotstavljanju, pomislih. Zaboravila si onu Japanku, baletanku, \u0161to igra sa svojim unukom. Ili je to bila Kineskinja. Koliko je starijaaa od tebe!!!, glas titra u produ\u017eertku re\u010di. Ej, balet! \u0160ta ti je, dete, („dete“, potcrtavam godine!), ja nisam bila baletanka ni u mladosti. Slala sam ti i onaj video, videla si da \u010dovek ka\u017ee da njegova majka ima devedeset i sedam godina i da svaki dan govori neke pesme napamet\u2026 A ponekad ga pita – ko je od njih dvoje stariji. Obe se slatko smejemo. Bo\u017ee, uzmi me pre nego \u0161to pitam svoje dete ko je stariji. Onda se vra\u0107amo na doma\u0107i teren. Nana je u tvojim godinama bila vitalnija, namera joj je da me podseti da ne smem da prekidam genetski hod i kod. A ja, a ja!?!, javlja se neko jogunasto dete iz mene, spremno da izdeklamuje svoj repertoar. Jo\u0161 samo da hoda\u0161 svakodnevno, sti\u017ee vrlo \u010dest savet. Premorena sam za hodanje, ceo dan hodam. Nije to hodanje, ritmi\u010dno treba, nije to tvoje po dvori\u0161tu, ne predaje se. \u017dao mi je \u0161to ne\u0107u mo\u0107i da vas vidim u mojim godinama. I nama je \u017eao. Sa\u010dekaj, pa \u0107e\u0161 videti. Opet smeh.
Nego, ne znam kada da kuvam pihtije?, pitam drugim tonom, prakti\u010dnim. Kada ho\u0107e\u0161, ja ne jedem meso, rekla sam ti. Opet zabranjena zona, razra\u0111ena, predose\u0107am da gubim i odustajem. Pozdravio te je sve\u0161tenik. Mene? Pozdavio je moju decu, valjda spada\u0161 u to. \u010cini mi se da ju je pozdrav malo razgalio. Nisam joj rekla deo sve\u0161tenikove molitve u kome se ka\u017ee da Bog sa\u010duva one „koji \u017eive u ovom \u010dasnom domu“, a ja dodajem nemo „i oni koji mu pripadaju i dolaze u njega“. I koji \u010duvam za njih. Kad god do\u0161li.<\/p>\n\n\n\n
Kada se moja majka vratila iz crkve, mahala sam radosno kovertom ispred nje. „Idem, idem u Francusku!“, vikala sam. Za\u010du\u0111eno i s nevericom me je gledala. „Bo\u017ee, molila sam se Bogu i Bogorodici, a vidi \u0161ta me sna\u0111e!“, (bilo je to na dana\u0161nji dan, Pokrov Presvete Bogorodice).
Francuska me je vukla k sebi svojim \u010deli\u010dnim nitima svom snagom. Vukao me je Viktor Igo, vukao me je Iv Montan svojom \u0161ansonom „Uvelo li\u0161\u0107e“ (Les feuilles mortes), \u017dan Gaben svojim dubokim glasom i svojom ljubavlju prema Francuskoj, odbacuju\u0107i sjaj Holivuda, \u017dak Prever, sa ve\u010ditom cigarom u ustima i razdeljkom u kosi, \u010dinilo mi se da sam ja ta pokisla Barbara i da mu klimam glavom dok on ka\u017ee da je „rat velika svinjarija“ i da je sre\u0107a u zagrljaju stranaca, Edit Pjaf, ljupka poput vrapca, poru\u010divala je da ne \u017eali ni za \u010dim ( Je ne regrette rien). Imenjakinje Diras i Jursenar, Fransoz Sagan, Balzak, Monteskje, Zola i Jovanka Orleanka, Debisi i njegov krov koji proki\u0161njava, Mone i Mane, lepi Alen Delon, mamili su me svojim recima, muzikom, \u0161armom, poznavanjem ljudske prirode\u2026 Tih godina vi\u0161e sam znala o Seni nego o Velikoj Moravi. Tamo je sloboda, jednakost i bratstvo, Francuska je mahala svojim zastavama i \u010dekala me, uobra\u017eavala sam.
Objasnila sam majci da je to na nekoliko godina, vrati\u0107u se, moje mesto me \u010deka u \u0161koli, \u0107erkama sam obe\u0107ala da \u0107u ih dovesti \u010dim se „sna\u0111em“, i ne znaju\u0107i \u0161ta to podrazumeva. Naravno, nisam odmah oti\u0161la. Stigla sam u Strazbur, usred januara. Na vratima na\u0161eg (jugoslovenskog) konzulata su mi rekli da niko ne mo\u017ee da me primi nekoliko dana, jer je umro Bakari\u0107 i da su zauzeti drugim va\u017enijim poslovima. Da sa\u010dekam, gde, koliko, nisam znala. Grad u kome treba da radim je Belfor (Belfort), tamo me \u010dekaju, ali posle sastanka u konzulatu. Ve\u0107 sam bila poluiznervirana zbog avionske karte samo do Bazela i \u0161to sam putovanje morala da nastavim vozom do Strazbura, \u0161to strazbur\u0161ki taksista, usred no\u0107i, nije hteo da uzme marke (nema\u010dke, u koje smo se mi kleli), ve\u0107 je zahtevao franke, koje ja nemam, \u0161to mi je avionska karta samo za jedan pravac i \u0161to ne mogu odmah da se vratim.
Na \u017eelezni\u010dkoj stanici me je \u010dekao predsednik kluba na\u0161ih gra\u0111ana u Belforu (Klub 25 maj Befort, tako pi\u0161e na bakrorezu koji su mi dali pri povratku u domvinu, posred bakroreza le\u017ei lav, simbol grada sa tvr\u0111ave, ka\u017eu da lav nema jezik, zaboravio je vajar da ga izlije!). Pogledom tra\u017eim \u010doveka, koga ne poznajem, tra\u017ei i on mene, koju ne poznaje. (Poslato je iz Jugoslavije \u0161est mojih fotografija, ali nijedna nije namenjena za prepoznavanje, bar ne na \u017eelezni\u010dkoj stanici; za mobilne telefone i njihove usluge nismo ni sanjali da \u0107e odnekud sti\u0107i.) Zagledam lica onih koji \u010dekaju putnike iz Strazbura. Neke o\u010di mi se osmehuju pre usana, ogreja me sunce odjednom. On je! Prepoznali smo se, ne znam po \u010demu. Odlazimo u njegov stan, u njegovu porodicu. I njegova supruga ima iste o\u010di. I dve devoj\u010dice. Posataje mi doma\u0107e toplo, po hrani koju spremaju, po me\u0161avini jezika, „zemlje porekla i zemlje prijema“, po secanjima i \u017eeljama vra\u0107anja. Ostajem u toj toplini i toploti dve-tri nedelje, dok ne na\u0111em stan i upoznam druge ljude, vidim svoje \u0111ake\u2026 Javljam se ku\u0107i, iz govornice, trazim sitan novac (monnaie), nikad dovoljno, veza se prekida tu-tu-tu\u2026 Ki\u0161a stalno pada, bri\u0161em suze\u2026
Moji u\u010denici su bila deca na\u0161ih radnika koji rade u fabrici „Peugeot“, So\u0161o (Sochaux). Njihovi roditelji \u0107e postati moji prijatelji. Do danas. Kao da su mi rod. Lav, znak na automobilima kola iz ove fabrike, uvek me podseti na lava na tvr\u0111avi, bez jezika. A dana\u0161nji dan na moju majku koja nije bila sre\u0107na \u0161to joj se \u0107erka raduje \u0161to izlazi iz ku\u0107e i ide u nepoznato.<\/p>\n\n\n\n
Mnogo godina kasnije pitala sam majku kada je prvi put videla mog oca i kako se udala za njega. Izgledalo je kao da nema \u0161ta tu da se pri\u010da, kao da je to i\u0161lo prirodnim putem. On je prolazio biciklom pored njene ku\u0107e i gledao u dvori\u0161te. Nisam pitala koliko dugo, koliko \u010desto, \u010dim ga je videla, sigurno nije bilo samo jednom. Znala je da je \u017eeleo ba\u0161 nju da vidi, a ne njene dve mla\u0111e sestre, jo\u0161 su bile male, a i ona je imala manje od dvadeset godina. Jednom je malo \u0161eretski rekla da je neka njena dalja ro\u0111aka mog oca zvala „\u0107aba“, \u0161ta god da je to zna\u010dilo, a zna\u010dilo je da joj se on svi\u0111ao, i da je njo je samo nadimak ostao, dok je moja majka do\u0161la u njegovu ku\u0107u. To je bila samo dopuna, tanana, ljubavna, onome \u0161to se ve\u0107 znalo. Znalo se da su maj\u010din deda, trgovac gro\u017e\u0111em i vinom, i otac moga oca, kafed\u017eija, koji je kupovao vino od njega, bili ti koji su uz miris mladog vina dogovorili svadbu i da su oni bili glavni za brak mojih roditelja. U stvari, ni\u0161ta nisu znali o biciklu i momku na njemu koji gleda u dvori\u0161te devojke koja \u0107e na svadbi nositi belu kratku bundicu.
P.S. Dopirale su re\u010di neke ljubavne pesme o srcu, \u010dekanju, belom jastuku i sre\u0107i. „To je nanina pesma“, ka\u017ee moja mla\u0111a \u0107erka. „Otkud zna\u0161?“, za\u010dudih se. „Rekla mi je“. Sigurno joj je rekla, njoj je govorila najve\u0107e tajne i sve ono \u0161to je va\u017eno.<\/p>\n\n\n\n
Sve je kretanje, promena, nabolje ili nagore, ko \u0107e znati. Menjamo navike, na\u010din ishrane, tu\u0111ice ulaze u na\u0161 jezik ili izlaze iz njega, prate na\u0161 \u017eivot, vrti mi se po glavi. Ipak, odoh da unesem kube da ne pokisne i zar\u0111a, nije pozla\u0107eno, mada u mojoj uspomeni jeste, i raspevano, crvenim plami\u010dcima vatre.<\/p>\n\n\n\n U\u010dinilo mi se da otvaram matju\u0161ke: jedna iz druge izlaze, po necemu iste, po necemu za trun\u010dicu razli\u010dite. Svaka zarumenjena, krupnih o\u010diju i sa posebnom, karakteristi\u010dnom \u0161arom. Ne govorim o njima, uspomenama, donesenim iz Rusije. Ovo je na\u0161a pri\u010da - balkanska i nije istovremena. Na najkrupniju \"matju\u0161ku\" su me podsetili u Albaniji, govore\u0107i o srpskoj vojci koja je prolazila golgotskim putem kroz nju, pipaju\u0107i izlaz iz strahote. U na\u0161oj literaturi to je opisano, mo\u017eda vi\u0161e nego u istoriji. Zna se koliko vojnika nije stiglo do Krfa, do Vida. Sigurno bi ih bilo mnogo manje da nije bilo Esad-pa\u0161e Toptanija.<\/code><\/pre>\n\n\n\n
ZELENA \u010cOJA MONTENEGRA je roman Zuka D\u017eumhura i Mome Kapora, dva umetnika. Zuko, poreklom iz Konjica, Momo, iz Sarajeva. Zaljubljeni u lepotu, humanost i Beograd. U sliku i re\u010d. U prijateljstvo. U prepoznavanje. U prepoznavanje prolaznosti. Njihovo delo govori o prijateljstvu izme\u0111u knjaza Nikole I Petrovi\u0107a i Osmana-pa\u0161e Sarho\u0161a. U stvari, govore o sebi. O prijateljstvu o kome je Lane Gutovi\u0107 rekao: „Ta vrsta ljudi kao \u0161to su bili kralj Nikola i Osman-pa\u0161a Sarho\u0161, Momo Kapor i Zuko D\u017eumhur vi\u0161e ne postoji“. Mo\u017eda se oplakani glumac prevario u proceni da nema vi\u0161e takvih ljudi. Irfan Mensur duboko \u017eali za njim. Mensur je jo\u0161 ranije rekao da postoji samo jedan Bog za sve ljude na svetu.
P.S. Hodamo Njego\u0161evom ulicom po najve\u0107oj vru\u0107ini, tra\u017ee\u0107i neku kafanu. Najradije bih volela „Kaleni\u0107“, sa stolnjacima sa crveno-belim „kockama“, malo nagorelim, kao kod Kapora, da se \u010dastimo \u0161to mi je srce jo\u0161 u dobrom stanju. Iz potpisa profesora doktora koji me je pregledao ne mogu da razaberem koje je nacionalnosti. Kao da je to va\u017eno. Umalo ga nisam izljubila. „Njego\u0161eva i Krunska su jedne od najlep\u0161ih ulica u Beogradu“, ka\u017ee moja \u0107erka. “ U Krunskoj je stanovao Zogu, sestri\u0107 Esad-pa\u0161e, potonji kralj Albanije.“ Ona me pgleda, malo za\u010du\u0111eno, kao da ka\u017ee „ti nikako da se oslobodi\u0161 Albanije!“<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"