Sufler: Jana Savi\u0107
Majstor tona: Slobodan Ili\u0107
Dizajn svetla: Vojkan Dobrosavljevi\u0107
Svetlo: Marko \u0110or\u0111evi\u0107<\/p>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/var2.in.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/Opasne-veze-plakat-731x1024.jpg\"){kind=spacer}
<\/a><\/figure>\n\n\n\nOpasne veze (Les Liaisons dangereuses, 1782) je kultni epistolarni roman, jedno od najprovokativnijih dela evropske knji\u017eevnosti 18. veka. Autor romana Pjer \u0160oderlo de Laklo (Pierre Choderlos de Laclose (1741\u20131803) bio je francuski oficir, pisac i mislilac prosvetiteljskog doba. Iako je tokom \u017eivota napisao vi\u0161e dela, Opasne veze ostale su njegovo najzna\u010dajnije i najuticajnije knji\u017eevno ostvarenje. Roman je po objavljivanju izazvao sna\u017ene polemike i skandale zbog otvorenog prikaza seksualnosti, manipulacije i moralnog rasula aristokratije pred Francusku revoluciju. Lakloovo delo danas se tuma\u010di kao nemilosrdna kritika dru\u0161tva starog re\u017eima, ali i kao psiholo\u0161ki precizna studija mo\u0107i, \u017eelje i destruktivne inteligencije.
Kroz mre\u017eu pisama, autor razotkriva licemerje aristokratskog dru\u0161tva, u kome zavo\u0111enje postaje oru\u017eje, a emocije sredstvo manipulacije.
Scenska verzija naj\u010de\u0161\u0107e se oslanja na dramatizaciju Kristofera Hamptona, jednu od najizvo\u0111enijih savremenih adaptacija ovog romana, koja je do\u017eivela brojna izvo\u0111enja na najzna\u010dajnijim svetskim scenama \u2013 od Londona i Pariza do Brodveja. Hamptonova dramatizacija poslu\u017eila je i kao osnova za \u010duvenu filmsku ekranizaciju iz 1988. godine Dangerous Liaisons.
Pri\u010da prati opasnu igru Markize de Mertej i Vikonta de Valmona, dvoje izuzetno inteligentnih i moralno nemilosrdnih zavodnika, koji spletke, intrige i ljubavne prevare koriste kao sredstvo mo\u0107i. Njihova igra, zapo\u010deta iz dosade i sujete, prerasta u tragediju u kojoj svi u\u010desnici postaju \u017ertve sopstvenih postupaka.
Opasne veze su kroz istoriju do\u017eivele brojne pozori\u0161ne i filmske adaptacije. Delo i danas ostaje aktuelno kao nemilosrdna studija o mo\u0107i, manipulaciji, erosu i padu moralnih vrednosti.<\/p>\n\n\n\n
RE\u010c REDITELjA
Opasne veze Krisofera Hemptona, po romanu \u0160oderloa de Lakloa, jedno je od najve\u0107ih dela, ako ne i najve\u0107e svetsko knji\u017eevno delo o manipulaciji, speltkama i pogubnom dejstvu takvog pona\u0161anja na ljudske \u017eivota. Ljudska du\u0161a je kao neki zapis, i u nju se utiskuje sve \u0161to je \u010dovek mislio, \u010dinio i ose\u0107ao.Sa tog zapisa te\u0161ko se bri\u0161u gresi po\u010dinjeni spram drugog, a jo\u0161 te\u017ee oni po\u010dinjeni spram sebe samog. Svaki put kad smo izdali \u010distu ljubav, svaki put kad smo egoizam pretpostavili emociji i empatiji, bespovratno se okrnjio deo nas. Iskupljenje za takve du\u0161evne zlo\u010dine mogu\u0107e je samo kroz veliko duhovno podvi\u017eni\u0161tvo, a likovi ovog komada nisu duhovna bi\u0107a. Oni su pripadnici jednog privilegovanog stale\u017ea, koji svoje ogromno bogatstvo i dokolicu tro\u0161i na zabavu i na beskrajno emotivno i seksualno me\u0111usobno poigravanje. Zato je njihove zajedni\u010dka sudbina \u2013 kao stale\u017ea \u2013 i zape\u010da\u0107ena istorijski, iako se ovaj komad ne bavi direktno njome. Nakon kraja radnje ove drame do\u0107i \u0107e Francuska revolucija i u krvi okon\u010dati bahate privilegije ovih ljudi. Ono \u010demu nas u\u010de Opasne veze, duboko moralisti\u010dka pri\u010da, rezonira kroz sve epohe \u2013 manipulacija emocijama je neoprostiv greh, zlo\u010din koji se ne mo\u017ee iskupiti i hibris koji vodi u propast. Na sceni pred nama defiluju mo\u0107ni, lepo obu\u010deni, bogati i duboko nesre\u0107ni ljudi, \u010dije je egzistencijalno, pogonsko gorivo sujeta. Na sceni \u0107emo 31. januara gledati kako su ovi likovi nau\u010dili te\u0161ke lekcije o dubokoj devijantnosti svojih \u017eivota punih la\u017ei i spletki. Koji od njih su ipak do\u017eiveli katarzu, makar kroz neminovnost smrti koja je donela pokajanje, a koji su ostali u limbu svog narcizma kao u paklenom prostoru naspramnih ogledala, u kome ne postoji ni\u0161ta sem bezbrojnih odraza sopstvene nesre\u0107e i samo\u0107e, tema je predstave koja \u0107e iza\u0107i pred ni\u0161ku publiku.
<\/p>\n\n\n\n
BIOGRAFIJA REDITELjA
Ro\u0111en je 1978. godine u Beogradu. Zavr\u0161io je Pozori\u0161nu re\u017eiju na Fakultetu dramskih umetnosti u svom rodnom gradu. Vi\u0161e od petnaest godina profesionalno je aktivan na pozori\u0161nim scenama u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Austriji. Radio je u Beogradskom dramskom pozori\u0161tu, Bitef teatru, Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, Ateljeu 212, Malom pozori\u0161tu \u201eDu\u0161ko Radovi\u0107\u201c, Drami i operi \u201eMadlenijanum\u201c, Crnogorskom narodnom pozori\u0161tu, Mostarskom teatru mladih, Bosanskom narodnom pozori\u0161tu u Zenici, Teatru Nestroyhof-Hamakom i Hundsturm teatru u Be\u010du, kao i u nizu drugih pozori\u0161ta. Devet godina predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Re\u017eirao je tekstove zna\u010dajnih klasi\u010dnih i savremenih pisaca. Neke od drama koje je postavio na scenu su: Medeja, materijal, Hajnera Milera, Prometej u okovima Eshila, Ifigenijina smrt u Aulidi Euripida, U\u010dene \u017eene Molijera, Gospa od mora Ibzena, minijature Samjuela Beketa\u2026. Od savremenih tekstova re\u017eirao je dramu Gospodin Filipa Lolea, Lice od plamena Mariusa fon Majenburga, Mali Geza Jano\u0161a Haja, U samo\u0107i pamu\u010dnih polja Bernara Mari Koltesa, Lasice Bojane Mijovi\u0107, Rest in peace Jetona Neziraja, Mlijeko u prahu Dragane Tripkovi\u0107, Pupoljci Sanje Domazet (po motivima poezije Vaska Pope), Sme\u0107arnik Koste Pe\u0161evskog i mnoge druge. Sa svojim predstava u\u010destvovao je na mnogobrojnim festivalima, od kojih su najzna\u010dajniji: Festival \u201eJoakim Vuji\u0107\u201c, MESS, Bitef festival, Jugoslovenski pozori\u0161ni festival u U\u017eicu, Festival bosansko-hercegova\u010dke drame, Bijenale crnogorskog teatra\u2026 Dvostruki je dobitnik nagrade za najbolju re\u017eiju na Festivalu \u201eJoakim Vuji\u0107\u201c, a jedanput na Festivalu savremene bosansko-hercegov\u010dke drame. Nagradu za najbolju re\u017eiju dobio je i na Festivalu praizvedbi u Aleksincu.
\u017divi, uglavnom, u Beogradu.
<\/p>\n\n\n\n
Tehni\u010dki direktor: Dejan Miti\u0107
Majstor scene: Radomir Pe\u0161i\u0107
Dekorateri: Sr\u0111an Kitanovi\u0107, Miodrag \u0110or\u0111evi\u0107, Mi\u0107a Lazarevi\u0107, Marin Raji\u0107 i Nemanja Peri\u0107
Rekviziter: Dragan Nikoli\u0107 Kepa
Garderoberi: Katarina Pavlovi\u0107, An\u0111ela Jevti\u0107
\u0160minkeri, vlasuljari: Marija Cvetanovi\u0107, Ivana Lazarevi\u0107
Kroja\u010dki radovi: Vladimir Peki\u0107
Radionica: Goran Stankovi\u0107, Dragan Peri\u0107, Branislav Nikoli\u0107
Nabavka: Zoran Den\u010di\u0107, Ivan Todorovi\u0107
Voza\u010d: Neboj\u0161a \u0160ar\u010devi\u0107<\/p>\n\n\n\n
KRISTOFER HEMPTON
Po romanu PJERA \u0160ODERLOA DE LAKLOA<\/p>\n\n\n\n
KRISTOFER HEMPTON
Po romanu PJERA \u0160ODERLOA DE LAKLOA<\/p>\n\n\n\n
OPASNE VEZE<\/p>\n\n\n\n
Reditelj STEVAN BODRO\u017dA
Prevodilac i dramaturg MARIJA STOJANOVI\u0106
Kostimograf TATJANA RADI\u0160I\u0106 UKSSS
Scenograf MILICA BAJI\u0106 \u0110UROV
Asistent kostimografa KATARINA PAVLOVI\u0106
Koreograf MARKO PAVLOVSKI
Koreografija ma\u010devanja MILO\u0160 CVETKOVI\u0106, DANILO MILENKOVI\u0106
Lektor NATA\u0160A ILI\u0106
Organizator SNE\u017dANA JOVI\u0106<\/p>\n\n\n\n
LIKOVI:
MARKIZA DE MERTEJ KATARINA MITI\u0106 PAVLOVI\u0106
GOSPO\u0110A DE VOLAN\u017d MAJA VUKOJEVI\u0106 CVETKOVI\u0106
SESIL VOLAN\u017d NIKOLIJA MI\u010cI\u0106, k. g.
VIKONT DE VALMON MILO\u0160 CVETKOVI\u0106
AZOLAN ALEKSANDAR STEVANOVI\u0106, k. g.
GOSPO\u0110A DE ROZMOND IVANA NEDOVI\u0106
PREDSEDNIKOVICA DE TURVEL MILICA FILI\u0106, k. g.
EMILI BRATISLAVA MILI\u0106
VITEZ DANSENI DANILO MILENKOVI\u0106, k. g.
\u017dILI JANA SAVI\u0106<\/p>\n\n\n\n
Inspicijent: Dobrila Marjanovi\u0107
Sufler: Jana Savi\u0107
Majstor tona: Slobodan Ili\u0107
Dizajn svetla: Vojkan Dobrosavljevi\u0107
Svetlo: Marko \u0110or\u0111evi\u0107<\/p>\n\n\n\n
Opasne veze (Les Liaisons dangereuses, 1782) je kultni epistolarni roman, jedno od najprovokativnijih dela evropske knji\u017eevnosti 18. veka. Autor romana Pjer \u0160oderlo de Laklo (Pierre Choderlos de Laclose (1741\u20131803) bio je francuski oficir, pisac i mislilac prosvetiteljskog doba. Iako je tokom \u017eivota napisao vi\u0161e dela, Opasne veze ostale su njegovo najzna\u010dajnije i najuticajnije knji\u017eevno ostvarenje. Roman je po objavljivanju izazvao sna\u017ene polemike i skandale zbog otvorenog prikaza seksualnosti, manipulacije i moralnog rasula aristokratije pred Francusku revoluciju. Lakloovo delo danas se tuma\u010di kao nemilosrdna kritika dru\u0161tva starog re\u017eima, ali i kao psiholo\u0161ki precizna studija mo\u0107i, \u017eelje i destruktivne inteligencije.
Kroz mre\u017eu pisama, autor razotkriva licemerje aristokratskog dru\u0161tva, u kome zavo\u0111enje postaje oru\u017eje, a emocije sredstvo manipulacije.
Scenska verzija naj\u010de\u0161\u0107e se oslanja na dramatizaciju Kristofera Hamptona, jednu od najizvo\u0111enijih savremenih adaptacija ovog romana, koja je do\u017eivela brojna izvo\u0111enja na najzna\u010dajnijim svetskim scenama \u2013 od Londona i Pariza do Brodveja. Hamptonova dramatizacija poslu\u017eila je i kao osnova za \u010duvenu filmsku ekranizaciju iz 1988. godine Dangerous Liaisons.
Pri\u010da prati opasnu igru Markize de Mertej i Vikonta de Valmona, dvoje izuzetno inteligentnih i moralno nemilosrdnih zavodnika, koji spletke, intrige i ljubavne prevare koriste kao sredstvo mo\u0107i. Njihova igra, zapo\u010deta iz dosade i sujete, prerasta u tragediju u kojoj svi u\u010desnici postaju \u017ertve sopstvenih postupaka.
Opasne veze su kroz istoriju do\u017eivele brojne pozori\u0161ne i filmske adaptacije. Delo i danas ostaje aktuelno kao nemilosrdna studija o mo\u0107i, manipulaciji, erosu i padu moralnih vrednosti.<\/p>\n\n\n\n
RE\u010c REDITELjA
Opasne veze Krisofera Hemptona, po romanu \u0160oderloa de Lakloa, jedno je od najve\u0107ih dela, ako ne i najve\u0107e svetsko knji\u017eevno delo o manipulaciji, speltkama i pogubnom dejstvu takvog pona\u0161anja na ljudske \u017eivota. Ljudska du\u0161a je kao neki zapis, i u nju se utiskuje sve \u0161to je \u010dovek mislio, \u010dinio i ose\u0107ao.Sa tog zapisa te\u0161ko se bri\u0161u gresi po\u010dinjeni spram drugog, a jo\u0161 te\u017ee oni po\u010dinjeni spram sebe samog. Svaki put kad smo izdali \u010distu ljubav, svaki put kad smo egoizam pretpostavili emociji i empatiji, bespovratno se okrnjio deo nas. Iskupljenje za takve du\u0161evne zlo\u010dine mogu\u0107e je samo kroz veliko duhovno podvi\u017eni\u0161tvo, a likovi ovog komada nisu duhovna bi\u0107a. Oni su pripadnici jednog privilegovanog stale\u017ea, koji svoje ogromno bogatstvo i dokolicu tro\u0161i na zabavu i na beskrajno emotivno i seksualno me\u0111usobno poigravanje. Zato je njihove zajedni\u010dka sudbina \u2013 kao stale\u017ea \u2013 i zape\u010da\u0107ena istorijski, iako se ovaj komad ne bavi direktno njome. Nakon kraja radnje ove drame do\u0107i \u0107e Francuska revolucija i u krvi okon\u010dati bahate privilegije ovih ljudi. Ono \u010demu nas u\u010de Opasne veze, duboko moralisti\u010dka pri\u010da, rezonira kroz sve epohe \u2013 manipulacija emocijama je neoprostiv greh, zlo\u010din koji se ne mo\u017ee iskupiti i hibris koji vodi u propast. Na sceni pred nama defiluju mo\u0107ni, lepo obu\u010deni, bogati i duboko nesre\u0107ni ljudi, \u010dije je egzistencijalno, pogonsko gorivo sujeta. Na sceni \u0107emo 31. januara gledati kako su ovi likovi nau\u010dili te\u0161ke lekcije o dubokoj devijantnosti svojih \u017eivota punih la\u017ei i spletki. Koji od njih su ipak do\u017eiveli katarzu, makar kroz neminovnost smrti koja je donela pokajanje, a koji su ostali u limbu svog narcizma kao u paklenom prostoru naspramnih ogledala, u kome ne postoji ni\u0161ta sem bezbrojnih odraza sopstvene nesre\u0107e i samo\u0107e, tema je predstave koja \u0107e iza\u0107i pred ni\u0161ku publiku.
<\/p>\n\n\n\n
BIOGRAFIJA REDITELjA
Ro\u0111en je 1978. godine u Beogradu. Zavr\u0161io je Pozori\u0161nu re\u017eiju na Fakultetu dramskih umetnosti u svom rodnom gradu. Vi\u0161e od petnaest godina profesionalno je aktivan na pozori\u0161nim scenama u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Austriji. Radio je u Beogradskom dramskom pozori\u0161tu, Bitef teatru, Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, Ateljeu 212, Malom pozori\u0161tu \u201eDu\u0161ko Radovi\u0107\u201c, Drami i operi \u201eMadlenijanum\u201c, Crnogorskom narodnom pozori\u0161tu, Mostarskom teatru mladih, Bosanskom narodnom pozori\u0161tu u Zenici, Teatru Nestroyhof-Hamakom i Hundsturm teatru u Be\u010du, kao i u nizu drugih pozori\u0161ta. Devet godina predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Re\u017eirao je tekstove zna\u010dajnih klasi\u010dnih i savremenih pisaca. Neke od drama koje je postavio na scenu su: Medeja, materijal, Hajnera Milera, Prometej u okovima Eshila, Ifigenijina smrt u Aulidi Euripida, U\u010dene \u017eene Molijera, Gospa od mora Ibzena, minijature Samjuela Beketa\u2026. Od savremenih tekstova re\u017eirao je dramu Gospodin Filipa Lolea, Lice od plamena Mariusa fon Majenburga, Mali Geza Jano\u0161a Haja, U samo\u0107i pamu\u010dnih polja Bernara Mari Koltesa, Lasice Bojane Mijovi\u0107, Rest in peace Jetona Neziraja, Mlijeko u prahu Dragane Tripkovi\u0107, Pupoljci Sanje Domazet (po motivima poezije Vaska Pope), Sme\u0107arnik Koste Pe\u0161evskog i mnoge druge. Sa svojim predstava u\u010destvovao je na mnogobrojnim festivalima, od kojih su najzna\u010dajniji: Festival \u201eJoakim Vuji\u0107\u201c, MESS, Bitef festival, Jugoslovenski pozori\u0161ni festival u U\u017eicu, Festival bosansko-hercegova\u010dke drame, Bijenale crnogorskog teatra\u2026 Dvostruki je dobitnik nagrade za najbolju re\u017eiju na Festivalu \u201eJoakim Vuji\u0107\u201c, a jedanput na Festivalu savremene bosansko-hercegov\u010dke drame. Nagradu za najbolju re\u017eiju dobio je i na Festivalu praizvedbi u Aleksincu.
\u017divi, uglavnom, u Beogradu.
<\/p>\n\n\n\n
Tehni\u010dki direktor: Dejan Miti\u0107
Majstor scene: Radomir Pe\u0161i\u0107
Dekorateri: Sr\u0111an Kitanovi\u0107, Miodrag \u0110or\u0111evi\u0107, Mi\u0107a Lazarevi\u0107, Marin Raji\u0107 i Nemanja Peri\u0107
Rekviziter: Dragan Nikoli\u0107 Kepa
Garderoberi: Katarina Pavlovi\u0107, An\u0111ela Jevti\u0107
\u0160minkeri, vlasuljari: Marija Cvetanovi\u0107, Ivana Lazarevi\u0107
Kroja\u010dki radovi: Vladimir Peki\u0107
Radionica: Goran Stankovi\u0107, Dragan Peri\u0107, Branislav Nikoli\u0107
Nabavka: Zoran Den\u010di\u0107, Ivan Todorovi\u0107
Voza\u010d: Neboj\u0161a \u0160ar\u010devi\u0107<\/p>\n\n\n\n
Reditelj STEVAN BODRO\u017dA
Prevodilac i dramaturg MARIJA STOJANOVI\u0106
Kostimograf TATJANA RADI\u0160I\u0106 UKSSS
Scenograf MILICA BAJI\u0106 \u0110UROV
Asistent kostimografa KATARINA PAVLOVI\u0106
Koreograf MARKO PAVLOVSKI
Koreografija ma\u010devanja MILO\u0160 CVETKOVI\u0106, DANILO MILENKOVI\u0106
Lektor NATA\u0160A ILI\u0106
Organizator SNE\u017dANA JOVI\u0106<\/p>\n\n\n\n
LIKOVI:
MARKIZA DE MERTEJ KATARINA MITI\u0106 PAVLOVI\u0106
GOSPO\u0110A DE VOLAN\u017d MAJA VUKOJEVI\u0106 CVETKOVI\u0106
SESIL VOLAN\u017d NIKOLIJA MI\u010cI\u0106, k. g.
VIKONT DE VALMON MILO\u0160 CVETKOVI\u0106
AZOLAN ALEKSANDAR STEVANOVI\u0106, k. g.
GOSPO\u0110A DE ROZMOND IVANA NEDOVI\u0106
PREDSEDNIKOVICA DE TURVEL MILICA FILI\u0106, k. g.
EMILI BRATISLAVA MILI\u0106
VITEZ DANSENI DANILO MILENKOVI\u0106, k. g.
\u017dILI JANA SAVI\u0106<\/p>\n\n\n\n
Inspicijent: Dobrila Marjanovi\u0107
Sufler: Jana Savi\u0107
Majstor tona: Slobodan Ili\u0107
Dizajn svetla: Vojkan Dobrosavljevi\u0107
Svetlo: Marko \u0110or\u0111evi\u0107<\/p>\n\n\n\n
Opasne veze (Les Liaisons dangereuses, 1782) je kultni epistolarni roman, jedno od najprovokativnijih dela evropske knji\u017eevnosti 18. veka. Autor romana Pjer \u0160oderlo de Laklo (Pierre Choderlos de Laclose (1741\u20131803) bio je francuski oficir, pisac i mislilac prosvetiteljskog doba. Iako je tokom \u017eivota napisao vi\u0161e dela, Opasne veze ostale su njegovo najzna\u010dajnije i najuticajnije knji\u017eevno ostvarenje. Roman je po objavljivanju izazvao sna\u017ene polemike i skandale zbog otvorenog prikaza seksualnosti, manipulacije i moralnog rasula aristokratije pred Francusku revoluciju. Lakloovo delo danas se tuma\u010di kao nemilosrdna kritika dru\u0161tva starog re\u017eima, ali i kao psiholo\u0161ki precizna studija mo\u0107i, \u017eelje i destruktivne inteligencije.
Kroz mre\u017eu pisama, autor razotkriva licemerje aristokratskog dru\u0161tva, u kome zavo\u0111enje postaje oru\u017eje, a emocije sredstvo manipulacije.
Scenska verzija naj\u010de\u0161\u0107e se oslanja na dramatizaciju Kristofera Hamptona, jednu od najizvo\u0111enijih savremenih adaptacija ovog romana, koja je do\u017eivela brojna izvo\u0111enja na najzna\u010dajnijim svetskim scenama \u2013 od Londona i Pariza do Brodveja. Hamptonova dramatizacija poslu\u017eila je i kao osnova za \u010duvenu filmsku ekranizaciju iz 1988. godine Dangerous Liaisons.
Pri\u010da prati opasnu igru Markize de Mertej i Vikonta de Valmona, dvoje izuzetno inteligentnih i moralno nemilosrdnih zavodnika, koji spletke, intrige i ljubavne prevare koriste kao sredstvo mo\u0107i. Njihova igra, zapo\u010deta iz dosade i sujete, prerasta u tragediju u kojoj svi u\u010desnici postaju \u017ertve sopstvenih postupaka.
Opasne veze su kroz istoriju do\u017eivele brojne pozori\u0161ne i filmske adaptacije. Delo i danas ostaje aktuelno kao nemilosrdna studija o mo\u0107i, manipulaciji, erosu i padu moralnih vrednosti.<\/p>\n\n\n\n
RE\u010c REDITELjA
Opasne veze Krisofera Hemptona, po romanu \u0160oderloa de Lakloa, jedno je od najve\u0107ih dela, ako ne i najve\u0107e svetsko knji\u017eevno delo o manipulaciji, speltkama i pogubnom dejstvu takvog pona\u0161anja na ljudske \u017eivota. Ljudska du\u0161a je kao neki zapis, i u nju se utiskuje sve \u0161to je \u010dovek mislio, \u010dinio i ose\u0107ao.Sa tog zapisa te\u0161ko se bri\u0161u gresi po\u010dinjeni spram drugog, a jo\u0161 te\u017ee oni po\u010dinjeni spram sebe samog. Svaki put kad smo izdali \u010distu ljubav, svaki put kad smo egoizam pretpostavili emociji i empatiji, bespovratno se okrnjio deo nas. Iskupljenje za takve du\u0161evne zlo\u010dine mogu\u0107e je samo kroz veliko duhovno podvi\u017eni\u0161tvo, a likovi ovog komada nisu duhovna bi\u0107a. Oni su pripadnici jednog privilegovanog stale\u017ea, koji svoje ogromno bogatstvo i dokolicu tro\u0161i na zabavu i na beskrajno emotivno i seksualno me\u0111usobno poigravanje. Zato je njihove zajedni\u010dka sudbina \u2013 kao stale\u017ea \u2013 i zape\u010da\u0107ena istorijski, iako se ovaj komad ne bavi direktno njome. Nakon kraja radnje ove drame do\u0107i \u0107e Francuska revolucija i u krvi okon\u010dati bahate privilegije ovih ljudi. Ono \u010demu nas u\u010de Opasne veze, duboko moralisti\u010dka pri\u010da, rezonira kroz sve epohe \u2013 manipulacija emocijama je neoprostiv greh, zlo\u010din koji se ne mo\u017ee iskupiti i hibris koji vodi u propast. Na sceni pred nama defiluju mo\u0107ni, lepo obu\u010deni, bogati i duboko nesre\u0107ni ljudi, \u010dije je egzistencijalno, pogonsko gorivo sujeta. Na sceni \u0107emo 31. januara gledati kako su ovi likovi nau\u010dili te\u0161ke lekcije o dubokoj devijantnosti svojih \u017eivota punih la\u017ei i spletki. Koji od njih su ipak do\u017eiveli katarzu, makar kroz neminovnost smrti koja je donela pokajanje, a koji su ostali u limbu svog narcizma kao u paklenom prostoru naspramnih ogledala, u kome ne postoji ni\u0161ta sem bezbrojnih odraza sopstvene nesre\u0107e i samo\u0107e, tema je predstave koja \u0107e iza\u0107i pred ni\u0161ku publiku.
<\/p>\n\n\n\n
BIOGRAFIJA REDITELjA
Ro\u0111en je 1978. godine u Beogradu. Zavr\u0161io je Pozori\u0161nu re\u017eiju na Fakultetu dramskih umetnosti u svom rodnom gradu. Vi\u0161e od petnaest godina profesionalno je aktivan na pozori\u0161nim scenama u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Austriji. Radio je u Beogradskom dramskom pozori\u0161tu, Bitef teatru, Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, Ateljeu 212, Malom pozori\u0161tu \u201eDu\u0161ko Radovi\u0107\u201c, Drami i operi \u201eMadlenijanum\u201c, Crnogorskom narodnom pozori\u0161tu, Mostarskom teatru mladih, Bosanskom narodnom pozori\u0161tu u Zenici, Teatru Nestroyhof-Hamakom i Hundsturm teatru u Be\u010du, kao i u nizu drugih pozori\u0161ta. Devet godina predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Re\u017eirao je tekstove zna\u010dajnih klasi\u010dnih i savremenih pisaca. Neke od drama koje je postavio na scenu su: Medeja, materijal, Hajnera Milera, Prometej u okovima Eshila, Ifigenijina smrt u Aulidi Euripida, U\u010dene \u017eene Molijera, Gospa od mora Ibzena, minijature Samjuela Beketa\u2026. Od savremenih tekstova re\u017eirao je dramu Gospodin Filipa Lolea, Lice od plamena Mariusa fon Majenburga, Mali Geza Jano\u0161a Haja, U samo\u0107i pamu\u010dnih polja Bernara Mari Koltesa, Lasice Bojane Mijovi\u0107, Rest in peace Jetona Neziraja, Mlijeko u prahu Dragane Tripkovi\u0107, Pupoljci Sanje Domazet (po motivima poezije Vaska Pope), Sme\u0107arnik Koste Pe\u0161evskog i mnoge druge. Sa svojim predstava u\u010destvovao je na mnogobrojnim festivalima, od kojih su najzna\u010dajniji: Festival \u201eJoakim Vuji\u0107\u201c, MESS, Bitef festival, Jugoslovenski pozori\u0161ni festival u U\u017eicu, Festival bosansko-hercegova\u010dke drame, Bijenale crnogorskog teatra\u2026 Dvostruki je dobitnik nagrade za najbolju re\u017eiju na Festivalu \u201eJoakim Vuji\u0107\u201c, a jedanput na Festivalu savremene bosansko-hercegov\u010dke drame. Nagradu za najbolju re\u017eiju dobio je i na Festivalu praizvedbi u Aleksincu.
\u017divi, uglavnom, u Beogradu.
<\/p>\n\n\n\n
Tehni\u010dki direktor: Dejan Miti\u0107
Majstor scene: Radomir Pe\u0161i\u0107
Dekorateri: Sr\u0111an Kitanovi\u0107, Miodrag \u0110or\u0111evi\u0107, Mi\u0107a Lazarevi\u0107, Marin Raji\u0107 i Nemanja Peri\u0107
Rekviziter: Dragan Nikoli\u0107 Kepa
Garderoberi: Katarina Pavlovi\u0107, An\u0111ela Jevti\u0107
\u0160minkeri, vlasuljari: Marija Cvetanovi\u0107, Ivana Lazarevi\u0107
Kroja\u010dki radovi: Vladimir Peki\u0107
Radionica: Goran Stankovi\u0107, Dragan Peri\u0107, Branislav Nikoli\u0107
Nabavka: Zoran Den\u010di\u0107, Ivan Todorovi\u0107
Voza\u010d: Neboj\u0161a \u0160ar\u010devi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Reditelj STEVAN BODRO\u017dAPrevodilac i dramaturg MARIJA STOJANOVI\u0106Kostimograf TATJANA RADI\u0160I\u0106 UKSSSScenograf MILICA BAJI\u0106 \u0110UROVAsistent […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1522","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1522","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1522"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1522\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1524,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1522\/revisions\/1524"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1522"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1522"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/var2.in.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1522"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}