Narodno pozorište Niš organizuje sedmi Festival drame i pozorišta balkanskog kulturnog
prostora „Teatar na raskršću“. Festival je takmičarskog karaktera i održaće se u Nišu od 5.
do 11. oktobra 2026. godine.
Na otvaranju Festivala 5. oktobra biće premijerno izvedena predstava Narodnog pozorišta Niš, SOFKA, po delima Borisava Stankovića, u režiji Irfana Mensura.
Od 6. oktobra počinje takmičarski deo Festivala, a selektor Sašo Ognenovski odabrao je pet predstava iz Srbije i zemalja regiona:
Boris Liješević MOJE POZORIŠTE, režija Boris Liješević, pozorište Atelje 212, Beograd,
Srbija (6. oktobar)
Stela Mišković SLUČAJ VIRDŽINA, režija Dora Ružđak Podolski, Kraljevsko pozorište
„Zetski dom“, Cetinje, Crna Gora (7. oktobar)
Ljubomir Simović PUTUJUĆE KAZALIŠTE ŠOPALOVIĆ, režija Aleksandar Popovski,
Satiričko kazalište Kerempuh, Zagreb, Hrvatska (8. oktobar)
Lorens Senelik, Jevgenij Švarc ZMAJ, režija Nela Vitošević, Mestno gledališče
ljubljansko, Ljubljana, Slovenija (9. oktobar)
Miroslav Krleža GLEMBAJEVI, režija Ivica Buljan, Nacionalni teatar „Ivan Vazov“, Sofija,
Bugarska (10. oktobar)
Na zatvaranju Festivala 11. oktobra publika će moći da pogleda predstavu Nebojše Ilića, IZA TIH OČIJU, u režiji Nebojše Ilića i izvođenju gradskog pozorišta „Jazavac“ iz Banjaluke, koja će biti odigrana u čast nagrađenih.
Pored glavnog programa Festivala, u okviru pratećeg programa, biće izvedene i tri
predstave na Maloj sceni Narodnog pozorišta Niš:
Džon Mekenzi, Brajan Rejnolds i Savijana Stanesku, ŽIVOTNE LINIJE: BLAVATSKA – FROJD, režija Brajan Rejnolds Transversal Theater Company, Amsterdam, Holandija (7. oktobar u 18 č)
Janko Jelić PRVA LJUBAV, adaptacija i režija Miloš Latinović, Centar za kulturu Žabljak, Crna Gora (9. oktobar u 18 č)
Gorjan Miloševski HAUSITERI, režija Igor Ivković, NU Gostivarski teatar, Gostivar, Severna Makedonija (10. oktobar u 18.00 č)
Cena kompleta karata za glavni program Festivala „Teatar na raskršću“ (7 predstava) je 4900 dinara. Pojedinačne karte za glavni program se mogu kupiti po ceni od 1000 dinara a karte za predstave pratećeg programa se mogu kupiti po ceni od 800 dinara.
Prodaja počinje 15. septembra. Radno vreme blagajne je od 10.00 do 20.00 č. radnim danom.
Svake večeri od 6. do 11. oktobra po završetku predstave, biće organizovan okrugli sto kritike na Maloj sceni Narodnog pozorišta.
Stručni žiri ovogodišnjeg festivala čine: Irfan Mensur, glumac, reditelj i profesor; Nina Plavanjac, pisac, dramaturg i reditelj; Anđelika Simić, glumica; Nenad Novaković, ekspert za elektronske medije i menadžment u kulturi i Dejan Projkovski, reditelj.
Festival „Teatar na raskršću“ ima za cilj afirmaciju sličnosti i razlika kulturnog
identiteta država i naroda koji dele isti kulturni prostor, afirmaciju države Srbije i
grada Niša kao mesta raskršća evropskih i svetskih puteva, jačanje međunarodne kulturne
razmene, promovisanje pozorišne umetnosti balkanskog kulturnog prostora, kao i razmenu
Reč selektora 7. pozorišnog festivala „Teatar na raskršću“
Pozorište se oduvek bavilo društvom, ali rekao bih da se najviše bavilo eklektikom društva, tj. aspektima čoveka kao društvenog i socijalnog bića. Želeći da otvorim neke ljudske nedoumice kao motive za predstave ili možda za pozorišne koncepte, nametnule su mi se upravo te intimne bitke koje čovek vodi prvo u sebi, pa posle sa sobom.
Ova selekcija govori o uticaju pozorišta na istorijske i lične konstelacije, na pogrome koji proizilaze iz loše procene u genealogiji i u rodnim relacijama, ali i o čudnom i pomalo duhovitom transponovanju mitova koje čovek nosi u sebi kao opravdanje za svoje pogrešne odluke, ili možda kao iskorak u paralelni svet koji bismo mogli nazvati socijalnim ludilom.
Aktuelnost pozorišne predstave je jedna od njenih najvažnijih odlika, a ponekad i jedna od njenih najvažnijih dilema. Današnje pozorište se u globalnom smislu bori sa svojom autentičnošću, sa istinom koju, nažalost, danas vidimo u više oblika. Kada već govorimo o globalnim kretanjima, moramo da imamo u vidu unutrašnje porive čoveka koji je već uništio mnogo toga u svojoj civilizaciji, svakako u želji da je što više unapredi i modernizuje.
Esencija socijalnog i društvenog bića je u njegovom transponovanju u umetničke forme, tako da se fikcijom i autofikcijom uvek bavimo onda kada nam je realnost već došla preko glave. Ova selekcija se svakako bavi i kontekstom logike u svetu koji se sve više oprašta od nje, ali i dekonstrukcijom naše vizije – procesom koji predugo traje i koji nas, nažalost, uvek vraća na početak.
U suštinskom smislu, ovaj festival, čija je esencija „raskršće“, na svom repertoaru okuplja pozorišne umetnike čije su vizije i filozofija deo zajedničkog načina promišljanja, inspirisanog tokovima socijalnih, društvenih i političkih kretanja.
Selekcija predstava koje će se naći na ovogodišnjem pozorišnom raskršću je sledeća:
1. MOJE POZORIŠTE, autorski projekat Borisa Liješevića, Atelje 212, Beograd, Srbija.
Predstava koja je unutrašnje dileme pozorišnog umetnika Borisa Liješevića pretvorila u umetničko delo, predstavlja vivisekciju inspirativnog vrela ovog stvaraoca. Ona je vrlo blisko povezana sa biografijom i ličnim uspomenama koje na neki način korespondiraju sa svima nama, kao i sa mikrostrategijama od detinjstva do danas koje generišu bunt koji je, opet, u svima nama. Gde smo mi u ovoj intimnoj predstavi u kojoj je pozorišna scena katalizator tendencija i inicijacija jednog duhovnog života čije dileme nikada ne jenjavaju? Naša prepoznavanja su na neki način deo te predstave i upravo ta interaktivnost otvara neke nove načine promišljanja u pozorištu.
2. SLUČAJ VIRDŽINA, Stela Mišković, režija Dora Ružđak Podolski, Kraljevsko pozorište „Zetski dom“, Cetinje i Centar za kulturu Tivat, Crna Gora.
Rigidnost tradicije i konzervativizma je jedan od najtvrđih i najopasnijih otrova socijalnog života. Ova predstava se bavi pogubnim konsekvencama upravo te toksične tradicije, koja preti da uništi duhovni život čoveka. „Virdžina“ je pojava koja otvara strašne konstelacije na ovim područjima, a sam koncept – i u dramaturškom i u rediteljskom smislu – vrlo duboko analizira duhovne i društvene bitke čoveka sa samim sobom; čoveka koji, podupirući tradiciju, gubi tlo pod nogama i gine u ambisu depersonalizacije.
3. ZMAJ, Jevgenij Švarc, režija Nela Vitošević, Mestno gledališče ljubljansko, Ljubljana, Slovenija.
Mitovi su takođe deo ljudske intime. Izmaštani svet i zamišljena civilizacija zahvalan su motiv za dramsku strukturu koja je uglavnom satirična. Ona opominje čoveka da je njegova duhovnost u svetu kojim vladaju mitovi uvek buntovna, pa se dijalozi tumače kao borba sa autokratijom i despotizmom, od kojih čovek ni u jednom periodu istorije nije imao koristi. Čovek se u svojim najdubljim mislima bori sa velikim zmajevima, ali oni koji su konstruisani da zarobe njegovu slobodu daleko su veći i opasniji.
4. PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ, Ljubomir Simović, režija Aleksandar Popovski, Satiričko kazalište Kerempuh, Zagreb, Hrvatska.
Pozorište je duhovna hrana, a kada te hrane ponestane – zajedno sa hranom koja nas uvek čini hedonistima – u čoveku se budi buntovnik koji sa razlogom traži da pozorište bude svedok jednog vremena. Šopalović, kao pozorišni vizionar, pokušava da postavi pozorište na mesto koje čovek kao društveno i socijalno biće zaslužuje, u vremenu čiji je jedini jezik oružje. Vodeći bitke sa samim sobom, on vodi bitke i sa tim vremenom. Ova predstava govori o pozorištu kao društvenoj obavezi kojoj nije dozvoljeno da se izvrši, ali i o pozorištu kao ogledalu stvarnosti koje autokrate i osvajači lome u prvom naletu.
5. GLEMBAJEVI, Miroslav Krleža, režija Ivica Buljan, NT „Ivan Vazov“, Sofija, Bugarska.
Koncentracija moći je strategija koja je vladarima dala mogućnost da se igraju životima malih ljudi. Finansijska moć je uvek u venama političkih kretanja, dok se porodični ratovi uzdižu na nivo koruptivnih paradigmi. „Glembajevi“ su upravo takva društvena paradigma Miroslava Krleže, koja otvara tamne koridore plesnjivih relacija porodice čije vertikale ulaze u blatnjavo dno apsurda. Ljubav je možda jedini segment koji može da opere tu suicidnu družinu, ali Krleža joj baš i ne daje šansu – kao što se u vreme nedoumica i unutrašnjih borbi ljubavi podsmevaju upravo oni koji je nisu osetili.
Pozorište uvek daje mogućnost pogleda unazad, ali najpre otvara mogućnost za analizu budućnosti. Mislim da je suština raskršća upravo u tom mimoilaženju prošlosti i budućnosti, gde je čovek zapravo najbuntovniji u sadašnjosti, večito u dilemi odakle dolaze njegove odluke i kuda vodi brod koji svi mi nazivamo – životom.
Sašo Ognenovski
selektor
No Responses